Ибиза (острво) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 8:
Године [[654. п. н. е.]] [[феникија|феничански]] насељеници основали су луку на Балеарским острвима и назвали је ''-{Ibossim}-'' (од феничанског ''-{ibshim}-'' „острво борова“). Касније је била позната по римском називу „-{Ebusus}-“. [[Грци]], који су дошли на Ибизу у време Феничана, назвали су острва Ибиза и Форментера ''-{Pitiusas}-'' („острва борова“, што је превод феничанског имена). Слабљењем Феникије после [[асирско краљевство|асирске]] инвазије, контролу над Ибизом преузела је бивша феничанска [[Античка Картагина|Картагина]]. На острву су се производиле боје, [[со]], рибљи сос ([[гарум]]) и [[вуна]]. У пећини код Ес Кулерама пронађено је светилиште богињи [[Танит]]. Ибиза је била важна трговачка тачка на медитеранским путевима. Почела је да оснива своје сопствене трговачке постаје на оближњој [[Мајорка|Мајорци]], као што је '''-{Na Guardis}-''', одакле су регрутовани плаћеници који су се борили за Картагину.
 
За време [[Други пунски рат|Другог пунског рата]] острво су [[209. п. н. е.]] напала браћа [[Публије Корнелије Сципион (конзул 218. п. н. е.)|Публије Корнелије Сципион]] и [[Гнеј Корнелије Сципион Калвус]],али је оно остало лојално Картагини. Пошто се у [[Пиринејско полуострво|Иберији]] ратна срећа окренула против Картагине, Ибиза је остала последње место одакле је картагински генерал Маго[[Магон Барка]] набављао намирнице и регрутовао људе пре него што је отпловио ка Менорци и Лигурији. Ибиза је закључила повољан мир са [[Римска република|Римљанима]], што је спасло Ибизу од даљих разарања и омогућило јој да одржи картагинске институције све до доба царства, када је и званично постала римска територија. Због тога се у Ибизи и данас могу наћи изванредни примери касне картагинске цивилизације. За време Римског царства острво је постала мирна империјална предстража, ван важних трговачких путева.
[[Датотека:West End Sant Antoni.jpg|мини|десно|300п|Сант Антони]]