Апстрактна уметност — разлика између измена

* Геометријска апстракција остварена од пре свега суперматисте Казимира Малевича, покрета [[Де Стијл]] од стране [[Тео ван Дусбург]]а и [[Пит Мондријан]]а.

Типичне су геометризоване форме у једном тону боје са јасним ивицама.

Најбоље слике Пита Мондријана су фовистичке боје квадрати оивичени црном контуром односно композиције у којим испитује количине ових боја и учинке које они остављају на посматрача.

Типичне су геометријске форме у једном тону боје са јасним ивицама.

 

У самом почетку развоја апстрактне умјетности, умјетници су кренули од природе, да би се постепено удаљавали од природних форми и почели да користе нефигуративне, елементарне ликовне елементе као суштину композиције. Разлика између чисте апстракције и првих дјела нефигуративне умјетности нису уочљиве на први поглед и сваки покушај њиховог разликовања је чисто теоријског значаја. Оба концепта су створила нова подручја естетских покушаја, те се изражавања на овом подручју настављају до данас. Појам „нефигуративан“ не треба схватити као да умјетник није у контакту са објективном стварношћу, јер умјетник комуницира увијек са стварношћу, али је резултат те комуникације у овом случају нефигуративна представа.

У периоду између 1910. и 1918. године, идеја о потпуном елиминисању природе из умјетности, постала је главна преокупација умјетника читаве Европе. Полазећи, углавном, од [[Пабло Пикасо|Пикасових]] покушаја, умјетници су истраживали чисту апстракцију у два правца. Неки, као руски сликар Кандински, више су били окренути емоционалном и сензуалном експресионизму који је касније утицао на америчке [[апстрактни експресионизам|експресионисте]], друге као Мондријана, више је заокупљала хладна прецизност геометријског аранжмана композиције.