Корпоративизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Корпоративизам''' или '''корпоратизам''' је социо-полицтичка организација друштва од стране…
(нема разлике)

Верзија на датум 29. август 2014. у 23:07

Корпоративизам или корпоратизам је социо-полицтичка организација друштва од стране великих интересних група, или корпоративних група (сталежа), као што су пољопривредна, предузетничка, етничка, радничка, војна, покровитељска или научна удружења, на бази заједничких интереса.[1] Корпоративизам је у теорији заснован на схватању заједнице као органског тела.[2][3] Израз корпоративизам потиче од латинске речи "corpus" (множина – "corpora") што значи "тело".[3]

Папа Лав XIII је 1881. задужио теологе и друштвене мислиоце да проуче корпоративизам и пруже његову дефиницију. Комисија је у Фрајбургу 1884. изјавила да је корпоративизам "систем друштвене организације која у својој основи има груписање људи према заједници својих природних интереса и друштвених улога, и као истински и одговарајаћу органи државе они усмеравају и координирају рад и капитал у питањима од заједничког интереса.[4]

Корпоративизам је сродан социолошком концепту структуралног функционализма.[5] Корпоративна друштвена интеракција је честа унутар сродничких рупа као што су породице, кланови и народности.[6] Осим код људи, и за неке животињске врсте, као што су пингвини, се зна да показују чврсту корпоративну друштвену организацију.[7][8] Корпоративни типови заједница и социјалних интеракција су заједнички за многе идеологије, као што су апсолутизам, капитализам, конзервативизам, фашизам, либерализам, прогресивизам и реакционизам.[9]

Корпоративизам се такође може односити на економски трипартизам у шта спадају уговори између послодаваца, радника и државних интересних група да се успостави економска политика.[10] Ово се понекад назива и неокорпоративизам.

Референце

  1. ^ Wiarda 1997, стр. 23–24.
  2. ^ Wiarda 1997, стр. 27.
  3. ^ а б Clarke 2001, стр. 113.
  4. ^ Wiarda 1996, стр. 35.
  5. ^ Adler 2002, стр. 349.
  6. ^ Wiarda 1997, стр. 10.
  7. ^ Allee 1965, стр. 150.
  8. ^ Morgan 2009, стр. 14.
  9. ^ Wiarda 1997, стр. 31–38, 44, 111, 124, 140.
  10. ^ Slomp 2000, стр. 81.

Литература