Јован Бријен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Робот: додато {{Commonscat|John of Brienne}}; козметичке измене
Ред 3:
'''Јован Бријен''' (око 1170 - 27. март 1237) био је [[Јерусалимски краљеви|јерусалимски краљ]] и регент [[Латинско царство|Латинског царства]].
 
== Владавина Јерусалимском краљевином ==
 
Јован Бријен је био други син [[Ерард II Бријен|Ерарда II]], грофа Бријене у [[Шампања|Шампањи]]. У [[Света земља|Свету земљу]] долази 1208. године као кандидат [[Француски краљеви|француског краља]] [[Филип II Август|Филипа II Августа]] од кога је тражено да одабере мужа за јерусалимску принцезу [[Марија од Монферата|Марију од Монферата]] (ћерку [[Конрад од Монферата|Конрада од Монферата]] и [[Изабела I Јерусалимска|Изабеле I Јерусалимске]]). Марија и Јован су се венчали 1210. године. Тако Јован постаје [[Јерусалимски краљеви|јерусалимски краљ]].
 
Године 1211, након низа борби са муслиманима, Јован склапа мир са [[Малик ал-Адил|Малик ал-Адилом]]ом, [[Саладин|Саладиновим]]овим наследником. Следеће године умире Марија од Комнина и оставља му ћерку [[Изабела II Јерусалимска|Изабелу II (Јоланду) Јерусалимску]]. Убрзо је оженио [[Стефани од Јерменије|Стефани]], ћерку [[Лав I Јерменски|Лава I]], јерменског краља.
 
== Пети крсташки рат ==
 
Јован Бријен је био значајан учесник [[Пети крсташки рат|Петог крсташког рата]] (1218-1221). Када је египатски султан [[Малик ал-Камил|ал-Камил]] послао крсташима понуду за мир и освајање [[Јерусалим|Јерусалима]]а, [[Кнежевина Галилеја|Галилеје]] и [[Палестина|Палестине]] без борбе, Јован Бријен је саветовао легата [[Иноћентије III|Иноћентија III]], [[Пелагије Галвани|Пелагија]], да прихвати понуду. Пелагије је понуду ипак одбио јер није желео да преговара са муслиманима. Крсташи предузимају поход на [[Каиро]] који се завршио катастрофом, а крсташи су од Камила добили само слободан пролаз до [[Средоземно море|Средоземног мора]].
 
== Губитак власти ==
 
[[Датотека:Byzantine Constantinople eng.png|300px|мини|лево|Византијски цариград]]
Ред 21:
У Риму прима захтев Фридриха II да се одрекне јерусалимске круне у његову корист. Јован није желео да се одрекне власти те се осветио Фридриху који му је насилно преотео круну командујући папским трупама које су напале јужну Италију током царевог одсуства због [[Шести крсташки рат|Шестог крсташког рата]].
 
== Латински цар ==
 
Године 1229. Јована су барони [[Латинско царство|Латинског царства]] ([[крсташке државе]] основане након [[Пад Цариграда (1204)|пада Цариграда]] 1204. године) послали понуду да постане цар-регент Латинског царства уз услов да [[Балдуин II Куртене]] ожени његову другу ћерку и наследи га након смрти. Јован пристаје и тако постаје цар Латинског царства.
 
Године 1235. Јован са знатно мањом војском одбрањује Цариград кога [[Опсада Цариграда (1235)|опседају]] [[никејски цар]] [[Јован III Дука Ватац]] и [[бугарски цар]] [[Иван Асен II]]. Погинуло је 10.000 непријатељских војника. Касније је ова Јованова победа преувеличана од стране латинских хроничара који га пореде са [[Хектор|Хектором]]ом. Након успешне одбране Цариграда Јован умире у сиромаштву по идеалима [[Фрањевци|Фрањеваца]].
 
== Породица ==
 
Јован Бријен се женио три пута. Прва жена, [[Марија од Монферата]], родила му је једну ћерку, [[Јоланда Јерусалимска|Јоланду II]], касније краљицу Јерусалима. Са Стефани је имао још једну ћерку која је умрла у детињству. Са трећом женом, Беренгаријом Леонском имао је четворо деце:
Ред 36:
* Луја од Акре
 
== Види још ==
 
* [[Јерусалимски краљеви]]
* [[Опсада Цариграда (1235)]]
 
== Извори ==
 
* Историја крсташких ратова - др Жељко Фајфрић
{{Commonscat|John of Brienne}}
 
[[Категорија:Краљеви Јерусалима]]