Сергеј Корољов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
{{Херој М
|дидаскалија=СЕРГЕЈ КОРОЉОВ
| слика =
| опис_слике= Сергеј Корољов,
| датум_рођења = [[12. јануар]] [[1907]].
| место_рођења = [[Житомир (град)|Житомир]], Волињска губернија
Ред 30:
{{!}}}
}}
'''Сергеј Павлович Корољов''' ({{јез-рус|Сергей Павлович Королёв}}; {{јез-укр|Сергій Павлович Корольов}}; [[Житомир (град)|Житомир]], Волињска губернија, [[12. јануар]] [[1907]]. — [[Москва]], [[14. јануар]] [[1966]]. ('''59''' год.
[[:Категорија:Двоструки Хероји социјалистичког рада|Двоструки]] [[херој социјалистичког рада]], лауреат [[Лењинова награда|Лењинове награде]] и члан [[Академија наука Совјетског Савеза|Академије наука Совјетског Савеза]]. По њему носи име град [[Корољов]]. == Биографија ==
Рођен је [[12. јануар]]а [[1907]]. године у [[Житомир (град)|Житомиру]]
За време школовања је заволео математику, а посебно се интересовао за [[Авијација|авијацију]]. После завршетка грађевинске школе, уписао се на Политхнички институт у [[Кијев]]у. За време школовања, радио је многе послове и становао је код ујака Јурија. Студије је наставио у [[Москва|Москви]] на Вишој техничкој школи, где му је ментор био [[Андреј Тупољев]], каснији пионир ваздухопловног дизајна Совјетског Савеза. После дипломирања запослио се у дизајнерском уреду „ОПО-4“, где је почео самостално радити на конструкцији летелица.
[[Датотека:Sergey Korolyov 140-190 for collage.jpg|thumb|left|110px|Сергеј Корољов 1938. године]]
Године [[1938]], за време [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] [[Велика чистка|Велике чистке]], тројица његових сарадника, су га пријавили [[НКВД]]-у да је намерно успоравао истраживачки рад, због чега је осуђен на десетогодишњи затвор. Најпре се налазио у злогласном гулагу „Колима“ у [[Сибир]]у, где је провео пет месеци, а потом је био пребачен у затвор у [[Москва|Москви]], где су се већином налазили интелектуалци. Пошто се у истом затвору налазио и [[Андреј Тупољев]], наставили су рад на дизајнирању авиона. Учествовао је у изради бомбардера „[[Тупољев Ту-2|Тупољева Ту-2]]“ и „[[Петљаков Пе-2|Петљакова Пе-2]]“.
Године [[1942]]. премештен је у други затвор, где је заједно са [[Валентин Глушко|Валентином Глушком]], радио на ракетним моторима. Коначно је ослобођен из затвор [[27. јун]]а [[1944]]. године, заједно са другим научницима, међу којима су били Тупољев, Глушко и други. Потпуну рехабилитацију, доживао је тек [[1957]]. године.
=== Развој ракета ===
Године [[1945]]. је добио чин [[пуковник]]а [[Црвена армија|Црвене армије]]. Током [[1945]]. и [[1946]]. године се налазио у [[Немачка|Немачкој]], где су совјетски научници проучавали технологију ракете „[[V-2|В-2]]“. Пошто је [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] одлучио да развој балистичких ракета буде државни приоритет, [[13. мај]]а [[1946]]. године основан је у предграђу Москве Институт „НИИ-88“, који је постао база будућег свемирског програма. Директор овог института био је [[Дмитриј Устинов]], а Корољев је био главни дизајнер далекометних пројектила.
[[Датотека:GPN-2002-000184.png|thumb|125px|Р-7 породица ракета]]
После дугогодишњег настојања, [[1957]]. године, успео је да му се одобри пројекат „вештачког сателита“. Програм „[[Спутњик]]“ развијен је свега у месец дана, јер је Корољов већ имао готову ракету [[Р-7 Семјорка]], којом би мали вештачки сателит у облику кугле лансирао у земљину орбиту. „[[Спутњик-1|Спутњик 1]]“ лансиран је [[4. октобар|4. октобра]] [[1957]]. године са космодрома [[Бајконур]], што се узима као почетак [[Свемирска трка|свемирске трке]]. Већ [[3. новембар|3. новембра]] исте године лансиран је и „[[Спутњик 2]]“, који је у свемир понео и прво живо биће - пса [[Лајка|Лајку]]. После лансирања „[[Спутњик 3|Спутњика 3]]“, следеће године, Корољев се окренуо пројекту лета на Месец. Пројекат „Луна“ је лансирао неколико летелица на [[Месец]], од којих је „[[Луна 3]]“ успео да сними фотографије тамне стране земљиног сателита. Сви ови успеси совјетског свемирског програма причињавали су велико задовољство тадашњем лидеру [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] — [[Никита Хрушчов|Никити Хрушчову]].
Линија 50 ⟶ 54:
Због одлуке [[Политбиро]]а [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] да се индетитет управника свемирског програма чува као државна тајна, Серегеј Корољов је дуги низ година остао непознат широј јавности. Астронаути и други сарадници су га познавали као „СП“ (Сергеј Павлович) или као главног дизајнера.
== Породичне прилике ==
У периоду од [[1930]]. до [[1948]]. године био је у браку са Ксенијом Винцентими, с којом је имао ћерку Наташу. Године [[1949]]. се оженио Нином Контенковом, са којом је живео до своје смрти.
[[Датотека:RIAN archive 337493 Monument to Sergei Korolyov in Cosmonauts Alley in Moscow.jpg|thumb|125px|Статуа Корољова]]
Сергеј Корољов је два пута добио почасно звање [[Херој социјалистичког рада|хероја социјалистичког рада]] — [[20. април]]а [[1956]]. и [[17. јун]]а [[1961]]. године. Поред тога одликован је и са три [[Орден Лењина|Ордена Лењина]], [[Медаља части|Орденом части]] и више других медаља. Године [[1957]]. је био добитник [[Лењинова награда|Лењинове награде]], а [[1958]]. је постао члан [[Академија наука Совјетског Савеза|Академије наука Совјетског Савеза]].
| |||