Сергеј Корољов — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Нема описа измене
Ред 2:
{{Херој М
|дидаскалија=СЕРГЕЈ КОРОЉОВ
| слика = Sergey Korolyov 140-190 for collageSKorolow.jpg
| опис_слике= Сергеј Корољов, 19381. јануара 1966. године
| датум_рођења = [[12. јануар]] [[1907]].
| место_рођења = [[Житомир (град)|Житомир]], Волињска губернија
Ред 30:
{{!}}}
}}
'''Сергеј Павлович Корољов''' ({{јез-рус|Сергей Павлович Королёв}}; {{јез-укр|Сергій Павлович Корольов}}; [[Житомир (град)|Житомир]], Волињска губернија, [[12. јануар]] [[1907]]. — [[Москва]], [[14. јануар]] [[1966]]. ('''59''' год.)) је био совјетски ракетни стручњак и шеф совјетског свемирског програма у доба [[Свемирска трка|свемирске трке]] са Сједињеним америчким државама.

[[:Категорија:Двоструки Хероји социјалистичког рада|Двоструки]] [[херој социјалистичког рада]], лауреат [[Лењинова награда|Лењинове награде]] и члан [[Академија наука Совјетског Савеза|Академије наука Совјетског Савеза]]. По њему носи име град [[Корољов]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[12. јануар]]а [[1907]]. године у [[Житомир (град)|Житомиру]]у. Његов отац Павел, је био [[Руси|Рус]], а мајка Марија [[Украјинци|Украјинка]]. Родитељи су му се развели када је имао свега три године. Он је тада наставио да живи са мајком, која се преудала. Пошто је његов очух Григориј, био електроинжињер, то је имало утицаја на Сергеја да заволи науку.
 
За време школовања је заволео математику, а посебно се интересовао за [[Авијација|авијацију]]. После завршетка грађевинске школе, уписао се на Политхнички институт у [[Кијев]]у. За време школовања, радио је многе послове и становао је код ујака Јурија. Студије је наставио у [[Москва|Москви]] на Вишој техничкој школи, где му је ментор био [[Андреј Тупољев]], каснији пионир ваздухопловног дизајна Совјетског Савеза. После дипломирања запослио се у дизајнерском уреду „ОПО-4“, где је почео самостално радити на конструкцији летелица.
 
[[Датотека:Sergey Korolyov 140-190 for collage.jpg|thumb|left|110px|Сергеј Корољов 1938. године]]
Године [[1938]], за време [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] [[Велика чистка|Велике чистке]], тројица његових сарадника, су га пријавили [[НКВД]]-у да је намерно успоравао истраживачки рад, због чега је осуђен на десетогодишњи затвор. Најпре се налазио у злогласном гулагу „Колима“ у [[Сибир]]у, где је провео пет месеци, а потом је био пребачен у затвор у [[Москва|Москви]], где су се већином налазили интелектуалци. Пошто се у истом затвору налазио и [[Андреј Тупољев]], наставили су рад на дизајнирању авиона. Учествовао је у изради бомбардера „[[Тупољев Ту-2|Тупољева Ту-2]]“ и „[[Петљаков Пе-2|Петљакова Пе-2]]“.
 
Године [[1942]]. премештен је у други затвор, где је заједно са [[Валентин Глушко|Валентином Глушком]], радио на ракетним моторима. Коначно је ослобођен из затвор [[27. јун]]а [[1944]]. године, заједно са другим научницима, међу којима су били Тупољев, Глушко и други. Потпуну рехабилитацију, доживао је тек [[1957]]. године.
 
=== Развој ракета ===
Године [[1945]]. је добио чин [[пуковник]]а [[Црвена армија|Црвене армије]]. Током [[1945]]. и [[1946]]. године се налазио у [[Немачка|Немачкој]], где су совјетски научници проучавали технологију ракете „[[V-2|В-2]]“. Пошто је [[Јосиф Стаљин|Стаљин]] одлучио да развој балистичких ракета буде државни приоритет, [[13. мај]]а [[1946]]. године основан је у предграђу Москве Институт „НИИ-88“, који је постао база будућег свемирског програма. Директор овог института био је [[Дмитриј Устинов]], а Корољев је био главни дизајнер далекометних пројектила.
 
[[Датотека:GPN-2002-000184.png|thumb|125px|Р-7 породица ракета]]
 
После дугогодишњег настојања, [[1957]]. године, успео је да му се одобри пројекат „вештачког сателита“. Програм „[[Спутњик]]“ развијен је свега у месец дана, јер је Корољов већ имао готову ракету [[Р-7 Семјорка]], којом би мали вештачки сателит у облику кугле лансирао у земљину орбиту. „[[Спутњик-1|Спутњик 1]]“ лансиран је [[4. октобар|4. октобра]] [[1957]]. године са космодрома [[Бајконур]], што се узима као почетак [[Свемирска трка|свемирске трке]]. Већ [[3. новембар|3. новембра]] исте године лансиран је и „[[Спутњик 2]]“, који је у свемир понео и прво живо биће - пса [[Лајка|Лајку]]. После лансирања „[[Спутњик 3|Спутњика 3]]“, следеће године, Корољев се окренуо пројекту лета на Месец. Пројекат „Луна“ је лансирао неколико летелица на [[Месец]], од којих је „[[Луна 3]]“ успео да сними фотографије тамне стране земљиног сателита. Сви ови успеси совјетског свемирског програма причињавали су велико задовољство тадашњем лидеру [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] — [[Никита Хрушчов|Никити Хрушчову]].
 
Линија 50 ⟶ 54:
Због одлуке [[Политбиро]]а [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] да се индетитет управника свемирског програма чува као државна тајна, Серегеј Корољов је дуги низ година остао непознат широј јавности. Астронаути и други сарадници су га познавали као „СП“ (Сергеј Павлович) или као главног дизајнера.
 
У периоду од [[1930]]. до [[1948]]. године био је у браку са Ксенијом Винцентими, с којом је имао ћерку Наташу. Године [[1949]]. се оженио Нином Контенковом, са којом је живео до своје смрти. Умро је после краће и тешке болести, [[14. јануар]]а [[1966]]. године у [[Москва|Москви]]. Иако је у време смрти, био потпуно непознат широј јавности, сахрањен је уз највеће државне почасти - као [[херој Совјетског Савеза]] у [[Кремаљска некоропола|Кремаљској некрополи]].
 
== Породичне прилике ==
У периоду од [[1930]]. до [[1948]]. године био је у браку са Ксенијом Винцентими, с којом је имао ћерку Наташу. Године [[1949]]. се оженио Нином Контенковом, са којом је живео до своје смрти.
 
=== Одликовања ===
[[Датотека:RIAN archive 337493 Monument to Sergei Korolyov in Cosmonauts Alley in Moscow.jpg|thumb|125px|Статуа Корољова]]
Сергеј Корољов је два пута добио почасно звање [[Херој социјалистичког рада|хероја социјалистичког рада]] — [[20. април]]а [[1956]]. и [[17. јун]]а [[1961]]. године. Поред тога одликован је и са три [[Орден Лењина|Ордена Лењина]], [[Медаља части|Орденом части]] и више других медаља. Године [[1957]]. је био добитник [[Лењинова награда|Лењинове награде]], а [[1958]]. је постао члан [[Академија наука Совјетског Савеза|Академије наука Совјетског Савеза]].