Ислам у Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м fixing dead links |
||
Ред 26:
=== Српски устанци и прогони муслимана ===
Током више сукцесивних етапа ослобађања Србије (1793—1867), број муслимана у Србији се непрестано смањивао, праћено појачаним исељавањем Турака. Пре [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], у Србији је живела муслиманска популација .<ref name="Muslimani jugoistočne Evrope">[http://web.archive.org/web/20080908065751/http://www.bosanskialim.com/rubrike/tekstovi/000400R021.PDF Ahmet Alibašić, Muslimani jugoistočne Evrope], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
[[Датотека:Batal-dzamija.jpg|мини|Порушена [[Батал-џамија]], око [[1860]]. године]]
У [[Први српски устанак|Првом српском устанку]], многе београдске џамије су страдале, а оне преостале биле су претворене у бакалнице, у неким су држане свиње, једна је била претворена у православну цркву, а неке су одређене турским женама за становање.<ref name="Džamije u Beogradu"/> Џамије су рушене и у другим градовима који су се нашли у саставу кнежевине Србије. Тако су у Ужицу порушене 34 џамије, у Смедереву 24, итд.<ref name="Muslimani jugoistočne Evrope"/> Српске власти су [[1836]]. године пописале џамије у Београду, и у том списку се налазило 16 џамија. [[1867]]. године, исељењем из Београда „турског“ живља (међу којима је велики број био словенског порекла) започео је крај београдских џамија. Како наводи [[Феликс Каниц]] ”где кад би ноћу случајно експлодирале мине рушећи џамије које су ометале регулацију”.<ref name="Džamije u Beogradu"/> Временом су порушене све преостале београдске џамије, осим једне, [[Бајракли џамија у Београду|Бајракли џамије]] на [[Дорћол]]у.<ref name="Muslimani jugoistočne Evrope"/>
| |||