Дом Народне скупштине Републике Србије — разлика између измена

нема резимеа измене
м (додана категорија Српска историја крајем XX века помоћу справице [[Википедија:Алатке/Справице…)
 
== Почетак градње ==
Званичан почетак градње [[Палата|палате]] означен је полагањем камена темељца [[27. август]]а [[1907]]. године, у присуству [[петар I Карађорђевић|краља Петра Првог Карађорђевића]] и [[Ђорђе П. Карађорђевић|престолонаследника Ђорђа]], народних посланика и дипломатског кора. Повеља која је том приликом узидана у темеље садржала је имена краља, митрополита, и главног архитекте Јована Илкића. Извођење радова поверено је [[београд]]ском предузимачу Васи Тешићу. Догађаји на историјској позорници наредних година утицали су на то да је до завршетка [[Први светски рат|Првог светског рата]] било грађено са закашњењима и само до нивоа првог спрата. Формирање [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] условило је потребу за изменама пројекта, јер програм није више одговарао новим захтевима. Због смрти архитекте Илкића [[1917]]. године, руковођење радовима, који су се тицали не само измена већ и рестаурације изгубљених нацрта, поверено је ауторовом сину и архитекти Министарства грађевина Павлу Илкићу. Према реконструисаним пројектима, изградња је настављена [[1920]]. и трајала до [[1926]]. када су радови још једанпут обустављени. Одлука о почетку следеће фазе извођења уследила је након смрти [[александар I Карађорђевић|краља Александра Карађорђевића]] [[1934]]. године, када је извођач радова постало Архитектонско одељење Министарства грађевина. Главни пројектант овог одељења био је руски архитекта [[Николај Краснов|Никола Краснов]] <ref>''А. Кадијевић'', '''Естетика архитектуре академизма''' ''XIX-XX век, Београд 2005. Политика online, Београд из руског угла'', ''приступљено 11.10.2013''. http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Beograd-iz-ruskog-ugla.lt.html ''Вечерње новости online, Утицај руских архитеката у Београду, приступљено 11.10.2013.'' http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:351235-Uticaj-ruskih-arhitekata-u-Beogradu ''С. Г. Богуновић'', '''Архитектонска енциклопедија Београда''' ''XIX и XX века, архитекти, том II, Београд 2005.'' </ref> (1864–1939). Његово тридесетогодишње искуство у пројектовању јавних грађевина, на основу којег је стекао титулу „Архитекте Руског Царског Двора“, а потом и „академика архитектуре“, препоручило га је за рад на пројектима неких од најзначајнијих здања престонице. Посебан допринос репрезентативности Краснов је дао пројектом [[ентеријер]]а са свим детаљима. Палата Народне скупштине завршена је и освећена [[18. октобар|18. октобра]] [[1936]]. године у присуству краља [[Петар II Карађорђевић|Петра Другог Карађорђевића]], двадесет девет година након почетка градње. Прва седница у присуству свих чланова владе одржана је два дана касније, [[20. октобар|20. октобра]] 1936, а до краја исте године утврђени и организовани су распореди и намене свих простора.
Вечерње новости online, Утицај руских архитеката у Београду, приступљено 11.10.2013. http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:351235-Uticaj-ruskih-arhitekata-u-Beogradu С. Г. Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, архитекти, том II, Београд 2005. </ref> (1864–1939). Његово тридесетогодишње искуство у пројектовању јавних грађевина, на основу којег је стекао титулу „Архитекте Руског Царског Двора“, а потом и „академика архитектуре“, препоручило га је за рад на пројектима неких од најзначајнијих здања престонице. Посебан допринос репрезентативности Краснов је дао пројектом [[ентеријер]]а са свим детаљима. Палата Народне скупштине завршена је и освећена [[18. октобар|18. октобра]] [[1936]]. године у присуству краља [[Петар II Карађорђевић|Петра Другог Карађорђевића]], двадесет девет година након почетка градње. Прва седница у присуству свих чланова владе одржана је два дана касније, [[20. октобар|20. октобра]] 1936, а до краја исте године утврђени и организовани су распореди и намене свих простора.
 
== Архитектура ==