Светосавље — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 31.223.141.152 (разговор) на последњу измену корисника Alexmilt
Нема описа измене
Ред 1:
{{радови у току}}
'''Светосавље''' је [[Православље|православно хришћанство]] српског стила и искуства утемељено на лику и дјелу [[Свети Сава|Светог Саве]].
 
== ОдликеСмисао ==
 
Светосавље као [[филозофија живота]] и као богословско усмјерење настало је [[1930е|тридесетих]] година [[20. вијек]]а у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]]. У успостављању светосавља и у светосавској књижевности највише су се истакли епископ [[Николај Велимировић]] и отац [[Јустин Поповић]]. Сам термин „светосавље“ потекао је од млађих професора и студената београдског [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Православног богословског факултета]], а касније је ушао у општу употребу.
 
Светосавље представља усмјерење у српској богословској мисли и духовности уопште које се развило под великим утицајем [[Свети Сава|Светог Саве]], његовог светитељског лика и богословског доприноса. Светосавље, као филозофија живота, означава што досљеднију примјену православних вриједности како на личном плану тако и у историјској животној стварности [[Срби|српског народа]]. Православље није међу [[Срби]]ма било непознато прије [[Свети Сава|Светог Саве]], али сматра се да је захваљујући његовој ревности у просвјећивању народа православље прожело и духовно препородило српско народно биће и оспособило га за његовање аутентичне хришћанске културе.<ref>[http://eparhija-backa.rs/citaonica/episkop-backi-dr-irinej-svetosavska-beseda Епископ бачки др Иринеј: Светосавска беседа, Смисао светосавља], Приступљено 1. 9. 2014.</ref>
 
Православље није међу [[Срби]]ма било непознато прије [[Свети Сава|Светог Саве]], али сматра се да је, захваљујући његовој ревности у просвјећивању народа, православље прожело и духовно препородило српско народно биће и оспособило га за његовање аутентичне хришћанске културе.
 
Изучавањем светосавља, односно живота и дјелатности [[Свети Сава|Светог Саве]], књижевном анализом и интерпретацијом његових списа, у новије вријеме се бави читав низ богословских текстова. На пољу светосавске књижевности највише су се истакли епископ [[Николај Велимировић]] и архимандрит [[Јустин Поповић]], а у новије вријеме и теолози [[Димитрије Богдановић]], умировљени епископ [[Атанасије Јевтић]] и др.
 
Отац [[Јустин Поповић]], у својој књижикњизи ''„Светосавље као философија живота“'' тврди да у светосавској филозофији свијета владају два основна начела: свијет је богојављење и човјек је богослужење. Према њему, сав живот [[Свети Сава|Светог Саве]] је био изграђен на та два начела: његов живот је био непрекидно служење [[Бог]]у, јер је он овај свијет сматрао за величанствени храм Божији у коме се врши непрекидно богојављење. За [[Свети Сава|Светог Саву]] се каже да је он својим јеванђелским дјелима постао, и навијек остао, најмудрији и највећи српски филозоф, који је српској души најпотпуније и најсавршеније открио вјечни божански смисао и свијета и човека.<ref>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/Svetosavlje/Svetosavlje01.htm Архимандрит др Јустин Поповић, Светосавље као философија живота, Светосавска философија света, Ваљево, 1993], Приступљено 1. 9. 2014.</ref>
Сам термин ''„светосавље“'' потекао је од млађих професора и студената београдског [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Православног богословског факултета]], а касније је ушао у општу употребу.
 
Отац [[Јустин Поповић]], у својој књижи ''„Светосавље као философија живота“'' тврди да у светосавској филозофији свијета владају два основна начела: свијет је богојављење и човјек је богослужење. Према њему, сав живот [[Свети Сава|Светог Саве]] је био изграђен на та два начела: његов живот је био непрекидно служење [[Бог]]у, јер је он овај свијет сматрао за величанствени храм Божији у коме се врши непрекидно богојављење. За [[Свети Сава|Светог Саву]] се каже да је он својим јеванђелским дјелима постао, и навијек остао, најмудрији и највећи српски филозоф, који је српској души најпотпуније и најсавршеније открио вјечни божански смисао и свијета и човека.
 
== Идеологизација ==
Линија 29 ⟶ 26:
* [[Свети Сава]]
* [[Николај Велимировић]]
* [[Јустин Поповић]]
 
== РеференцеИзвори ==
{{reflistИзвори}}
 
== Литература ==
* Епископ бачки др Иринеј: ''„Светосавска беседа“''
* Др Јустин Поповић: ''„Светосавље као философија живота“''
 
== Спољашње везе ==