Дом Народне скупштине Републике Србије — разлика између измена

== Архитектура ==
[[Датотека:NarodnaSkupstina.JPG|лево|мини||300п|Народна скупштина]]
Скупштинско здање је осмишљено и изведено као монументални, репрезентативни, објекат решен у симетричној основи, укао видуслободностојећа палудијанског решењаграђевина, уз строго поштовање академских принципа. иСтрого упоштовање времеакадемских њеногпринципа за време пројектовања објекта, представљало је најприкладније решење [[Палата|палате]] таквог типа, програма и намене. Средишњим [[ризалит]]ом објекта доминира портик са троугаоним [[тимпанон]]ом, ослоњеним на ogromne [[стуб]]ове, које надвисује елегантна [[купола]] с лантерном. Изгледи здања су решаваниса рустичном обрадом сутерена [[рипањ]]ским зеленим [[камен]]ом, обликом прозора и [[пиластер]]а који се протежу кроз две средишње етаже и завршавају [[кров]]ним венцем са балустрадом – указујући на [[Историцизам у архитектури|неоренесансне и необарокне узоре]] који су коришћени за решенја изгледа палате овакове врсте. Целокупна хералдичка [[Орнамент|декорација]] предвиђена изворним пројектом, као и [[скулптура]]лна, пластика нажалост није изведена. Једини реализовани пластични украс представљају медаљони са представом [[Атина (богиња)|Атене]] и ликовима [[Перикле|Перикла]], [[Демостен]]а и [[Марко Тулије Цицерон|Цицерона]] на бочним ризалитима, рад [[вајар]]а [[Ђорђе Јовановић|Ђорђа Јовановића]]. Вајарска декорација над [[портал]]има у виду скулптуре анђела са бакљом и [[Маслина|маслиновом граном]] урађена је према идеји [[Петар Плавичини|Петра Палавичинија]]. Саставни део амбијенталног уређења грађевине представљала је и декоративна ограда са стилским канделабрима, постављена [[1937]]. године према Красновљевом пројекту. Део ограде представљале су и две стражаре са стилизованим фењерима. Ограда се на овом месту налазила до [[1956]]. године, када је ограда демонтирана и клоњена приликом уређења Трга Маркса и Енгелса (данас Трг [[Никола Пашић|Николе Пашића]]), коришћена за ограђивање приватних викендица у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Словенија|Словенији]], сасвим конкретно- један од оних који је узео део ограде је [[Иван Стево Крајачић]].<ref>Вјенцеслав Ценчић: „Иван Крајачић Стево: Ја о себи, други о мени“, Ријека, 2012 </ref> Уз монументални [[Степениште|степенишни прилаз]], [[1939]]. године постављена је скулптурална група „Играли се коњи врани“, рад вајара [[Тома Росандић|Томе Росандића]]. Програм [[Ентеријер|унутрашњег уређења]] скупштинске зграде подразумевао је посебно опремање простора, Велике и Мале сале, дворане за седнице и кабинета званичника. Свечаном утиску централног [[вестибил]]а надвишеног [[Купола|куполом]], поред полихромно обрађених [[зид]]ова са стубовима, пиластерима, нишама и лођама, доприноси и посебно декоративно обрађени [[мермер]]ни под. [[Хералдика|Хералдичким симболима]] и скулптурама владара овом [[простор]]у дат је и снажан [[симбол]]ички карактер. Велики хол, односно „сала за разговоре“, представља централни скупштински простор, који је украшена богатом [[Штуко|штуко декорацијом]] и [[намештај]]ем у [[Резбарство|дуборезу]]. Велика скупштинска сала, смештена у десном крилу зграде, пројектована је првобитно за 200, а потом, након измена пројекта, за 400 особа. У супротном, левом крилу зграде, пројектована је Мала сала намењена раду Сената. У обе сале, као и у Сали Министарског савета, зидови су обложени [[штуко]] декорацијом, док је целокупаа [[намештај|опрема]] изведен од [[орах]]овине. Комуникација између приземља и простора спрата остварена је са два симетрично постављена [[Степениште|степеништа]] од белог мермера, чије је украшавање решеноено [[бронза]]ним [[Скулптура|статуама]], персонификацијама Правде и Просвете као и [[грб]]овима Краљевине. У [[ентеријер]]у спрата посебно се издвајају простори намењени за администрацију, финансијском одбору и [[библиотека|библиотеци]] што је један од најлепших простора Скупштине. Красновљеви нацрти намештаја у [[стил]]ском погледу одражавају укус [[београд]]ског грађанског духа тог времена. Зидове Скупштине краси и двадесет [[Фреска|фресака]], које су током 1937. године урадили истакнути [[Југославија|југословенски]] уметници декоративног фреско [[Сликарство|сликарства]]. Изградња Дома подстакла је процес европеизације и еманципације српске архитектонске културе, приближавајући је најсавременијим светским токовима у области монументалне архитектуре. Поред континуитета намене којој служи од подизања до данас, Дом Народне скупштине издваја се и као сведочанство најзначајнијих догађања политичког живота у српској историји. Због својих архитектонских, историјских, културних и уметничких вредности, Дом Народне скупштине утврђен је за [[споменик културе]] [[1984]]. године.
 
== Галерија ==