Аспергеров синдром — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м fixing dead links
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 34:
Аспергеров синдром спада у поремећаје аутистичког спектра или первазивне развојне поремећаје, а који чине спектар психолошких стања која карактеришу абнормалности у друштвеној интеракцији и [[комуникација|комуникацији]], које ''„''продиру''“'' ([[латински језик|лат:]] ''pervasio'' = продирање) у нормално функционисање појединца, као и ограничене интересе и понављајуће понашање. Као и остали психолошки развојни поремећаји, и АСД почиње у раном или каснијем [[детињство|детињству]], има стабилан ток без ремисија и враћања, али и погоршања која произлазе из промена у разним можданим системима, повезаних са сазревањем.<ref>{{cite web|url=http://apps.who.int/classifications/apps/icd/icd10online/?gf80.htm+f840 |title=ICD-10: |publisher=Apps.who.int |date= |accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref>
 
АСД је подскуп ширег аутистичког фенотипа ([[Енглески језик|енг:]] ''BAP'') у који спадају особе које немају АСД, већ неке особине налик аутизму, као што је недостатак у [[друштво|друштвеној]] интеракцији.<ref>{{cite journal |url=http://ajp.psychiatryonline.org/cgi/reprint/154/2/185.pdf |title=Broader Autism Phenotype: Evidence From a Family History Study of Multiple-Incidence Autism Families |author=Joseph Piven, Pat Palmer, Dinah Jacobi, Debra Childress, and Stephan Arndt |journal=Am J Psychiatry |year=1997 |volume=154 |pages=185–190|archiveurl=http://web.archive.org/web/20070808072808/http://ajp.psychiatryonline.org/cgi/reprint/154/2/185.pdf|archivedate = 8. 8. 2007-08-08.}}</ref> Од остала 4 облика АСД-а, аутизам је по знаковима и вероватним узроцима најсличнији Аспергеровом синдрому, али да би се он [[дијагностика|дијагностиковао]], морају постојати тешкоће у комуникацији, као и кашњење у когнитивном развоју.
 
Размер преклапања АС-а и ''„''HFA-a''“'', аутизма без менталне ретардације, није још јасан.<ref>{{cite web|url=http://journals.lww.com/co-psychiatry/pages/articleviewer.aspx?year=2005&issue=09000&article=00007&type=abstract |title=Current trends in psychological research on children with hi... : Current Opinion in Psychiatry |publisher=Journals.lww.com |date= |accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.springerlink.com/content/f152034115867h37/ |title=Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 38, Number 9 |doi=10.1007/s10803-008-0541-2 |publisher=SpringerLink |date= |accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Тренутна класификација АСД-а у одређеној је мери нуспојаван за то како је аутизам откривен и можда неће одразити праву природу спектра.<ref>{{cite web|url=http://www.springerlink.com/content/p436x6v3j2884530/ |title=Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 39, Number 11 |doi=10.1007/s10803-009-0798-0 |publisher=SpringerLink |date= |accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://ww1.cpa-apc.org:8080/Publications/Archives/CJP/2000/Oct/Classification.asp |title=Canadian Psychiatric Association - The Canadian Journal of Psychiatry - October 2000 |publisher=Ww1.cpa-apc.org:8080 |date= |accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref> Једна од предложених промена у 5. издању ''„[[Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје|дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје]]“'', које треба да буде објављњно у мају [[2013]]. године, уклонила би АС као посебну дијагнозу и сврстала га у АСД, чији би се степен мерио по скали озбиљности. Предложена промена је контроверзна и расправља се о томе да се уместо овога промене дијагностички [[критеријум]]и за АС.<ref>{{cite web|author=By  Elizabeth Landau, CNN |url=http://edition.cnn.com/2010/HEALTH/02/11/aspergers.autism.dsm.v/ |title=Move to merge Asperger's, autism in diagnostic manual stirs debate - CNN.com |publisher=Edition.cnn.com |date = 11. 2. 2010. |accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.springerlink.com/content/7154g6l861436801/ |title=Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 40, Number 9 |doi=10.1007/s10803-010-0969-z |publisher=SpringerLink |date= |accessdate = 13. 1. 2011.}}</ref>
Ред 97:
Теорија о смањеној унутрашњој повезаности мозга претпоставља смањено функционисање нервних склопова ''„''високог нивоа''“'' и смањену синхронизованост, заједно са прекомерним повећањем процеса ''„''нижег нивоа''“''.<ref name="urlFunctional and Anatomical Cortical Underconnectivity in Autism">{{cite web | url = http://cercor.oxfordjournals.org/cgi/content/full/17/4/951 | title = Functional and Anatomical Cortical Underconnectivity in Autism: Evidence from an fMRI Study of an Executive Function Task and Corpus Callosum Morphometry | format = | work = | accessdate = }}</ref> То се доста слаже са теоријама о генералном процесуирању, као што је теорија слабе централне кохеренције, која претпоставља да на ограниченој способности да се види ''„''већа слика''„'' почива главна сметња код АСД-ова.<ref name="pmid16450045">{{cite journal | author = Happé F, Frith U | title = The weak coherence account: detail-focused cognitive style in autism spectrum disorders | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 36 | issue = 1 | pages = 5–25 | year = 2006 | month = January | pmid = 16450045 | doi = 10.1007/s10803-005-0039-0 | url = http://dx.doi.org/10.1007/s10803-005-0039-0}}</ref> Друга теорија повезана са овом – појачано перцептивно функционисање – фокусира се више на супериорност локално оријентисаних и [[опажање|перцептивних]] операција код аутистичних особа.<ref name="pmid16453071">{{cite journal | author = Mottron L, Dawson M, Soulières I, Hubert B, Burack J | title = Enhanced perceptual functioning in autism: an update, and eight principles of autistic perception | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 36 | issue = 1 | pages = 27–43 | year = 2006 | month = January | pmid = 16453071 | doi = 10.1007/s10803-005-0040-7 | url = http://dx.doi.org/10.1007/s10803-005-0040-7}}</ref>
 
Теорија о систему огледалних [[неурон]]а ([[Енглески језик|енг:]] ''MNS'') претпоставља да се промене у развоју ''MNS''-а мешају са опонашањем и доводе до кључне карактеристике АС-а: ослабљености друштвене интеракције.<ref name="pmid17115076">{{cite journal | author = Iacoboni M, Dapretto M | title = The mirror neuron system and the consequences of its dysfunction | journal = Nature Reviews. Neuroscience | volume = 7 | issue = 12 | pages = 942–51 | year = 2006 | month = December | pmid = 17115076 | doi = 10.1038/nrn2024 | url = http://dx.doi.org/10.1038/nrn2024}}</ref><ref name="urlcbc.ucsd.edu">{{cite web | url = http://cbc.ucsd.edu/pdf/brokenmirrors_asd.pdf | title = cbc.ucsd.edu | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> На пример, једна студија је показала да активација у центру за опонашање код особа са АС-ом касни.<ref name="pmid15048895">{{cite journal | author = Nishitani N, Avikainen S, Hari R | title = Abnormal imitation-related cortical activation sequences in Asperger's syndrome | journal = Annals of Neurology | volume = 55 | issue = 4 | pages = 558–62 | year = 2004 | month = April | pmid = 15048895 | doi = 10.1002/ana.20031 | url = http://dx.doi.org/10.1002/ana.20031 | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> Ова теорија се слаже са теоријама социјалне когниције, као што је теорија ума, која претпоставља да аутистично понашање настаје због поремећаја у приписивању менталних стања себи и другима<ref name="pmid2934210">{{cite journal |author=Baron-Cohen S, Leslie AM, Frith U |title=Does the autistic child have a "theory of mind"? |journal=Cognition |volume=21 |issue=1 |pages=37–46 |year=1985 |month=October |pmid=2934210 |doi= |url=http://ruccs.rutgers.edu/~aleslie/Baron-Cohen%20Leslie%20&%20Frith%201985.pdf}}</ref>, или теорија хиперсистемизовања, према којој аутистичне особе могу систематизовати унутрашње операције како би могли да се носе са унутрашњим догађајима, али су мање ефективни при емпатизовању, где морају да се носе са догађајима које су узроковали други агенси.<ref name="urlautismresearchcentre.com">{{cite web | url = http://autismresearchcentre.com/docs/papers/2006_BC_Neuropsychophamacology.pdf | title = autismresearchcentre.com | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.|archiveurl=http://web.archive.org/web/20110707191300/http://autismresearchcentre.com/docs/papers/2006_BC_Neuropsychophamacology.pdf|archivedate = 7. 7. 2011-07-07.}}</ref>
 
У остале могуће механизме спадају дисфункција [[серотонин]]а, као и дисфункција [[мали мозак|малог мозга]].<ref name="urlCortical Serotonin 5-HT2A Receptor Binding and Social Communication in Adults With Aspergers Syndrome: An in Vivo SPECT Study -- Murphy et al. 163 (5): 934 -- Am J Psychiatry">{{cite web | url = http://ajp.psychiatryonline.org/cgi/content/full/163/5/934 | title = Cortical Serotonin 5-HT2A Receptor Binding and Social Communication in Adults With Asperger's Syndrome: An in Vivo SPECT Study -- Murphy et al. 163 (5): 934 -- Am J Psychiatry | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref><ref name="pmid16321884">{{cite journal | author = Gowen E, Miall RC | title = Behavioural aspects of cerebellar function in adults with Asperger syndrome | journal = Cerebellum (London, England) | volume = 4 | issue = 4 | pages = 279–89 | year = 2005 | pmid = 16321884 | doi = 10.1080/14734220500355332 | url = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref>
 
== Праћење ==
Родитељи деце са АС-ом обично могу да прате разлике у развоју њихове деце до доби од најмање 30 месеци. Праћење развоја током рутинског прегледа код лекара опште праксе или педијатра може да открије знакове који оправдавају даље истраживање. Дијагностиковање АС-а компликује употреба више различитих инструмената за праћење, укључујући ''„Дијагностичку скалу за АС“'' (ASDS), ''„Упитник за праћење спектра аутизма“'' (ASSQ), ''„Дечји тест за АС“'' (CAST), ''„Гилијамову скалу АС-а“'' (GADS), ''„Кругов индекс АС-а“'' (KADI)<ref name="pmid15796119">{{cite journal | author = Campbell JM | title = Diagnostic assessment of Asperger's disorder: a review of five third-party rating scales | journal = Journal of Autism and Developmental Disorders | volume = 35 | issue = 1 | pages = 25–35 | year = 2005 | month = February | pmid = 15796119 | doi = | url = http://www.springerlink.com/openurl.asp?genre=article&issn=0162-3257&volume=35&issue=1&spage=25 | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> и ''„Коефицијент спектра аутизма“'' (AQ; са верзијама за децу<ref name="urlautismresearchcenter.com">{{cite web | url = http://autismresearchcenter.com/docs/papers/2008_Auyeung_etal_ChildAQ.pdf | title = autismresearchcenter.com | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.|archiveurl=http://web.archive.org/web/20090205170722/http://autismresearchcenter.com/docs/papers/2008_Auyeung_etal_ChildAQ.pdf|archivedate = 5. 2. 2009-02-05.}}</ref>, [[адолесценција|адолесценте]]<ref name=autogenerated6>{{cite web | url = http://autismresearchcenter.com/docs/papers/2006_BC_Hoekstra_etal_AQ-adol.pdf | title = autismresearchcenter.com | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.|archiveurl=http://web.archive.org/web/20090205170712/http://autismresearchcenter.com/docs/papers/2006_BC_Hoekstra_etal_AQ-adol.pdf|archivedate = 5. 2. 2009-02-05.}}</ref> и одрасле<ref name=autogenerated5>{{cite web | url = http://autismresearchcentre.com/docs/papers/2005_Woodbury-Smith_etal_ScreeningAdultsForAS.pdf | title = autismresearchcentre.com | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.|archiveurl=http://web.archive.org/web/20080910075118/http://autismresearchcentre.com/docs/papers/2005_Woodbury-Smith_etal_ScreeningAdultsForAS.pdf|archivedate =2008-09- 10. 9. 2008.}}</ref>). Ни за један од њих није се показало да поуздано може разликовати АС од осталих АСД-ова.<ref name=autogenerated7>{{cite journal | author = McPartland J, Klin A | title = Asperger's syndrome | journal = Adolescent Medicine Clinics | volume = 17 | issue = 3 | pages = 771–88; abstract xiii | year = 2006 | month = October | pmid = 17030291 | doi = 10.1016/j.admecli.2006.06.010 | url = http://journals.elsevierhealth.com/retrieve/pii/S1547-3368(06)00035-0 | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref>
 
== Дијагноза ==
Ред 143:
== Историја ==
[[Слика:Hans Asperger.jpg|мини|лево|200п|Аспергер је често своје пацијенте називао ''„малим професорима“''.]]
Назван по аустријском педијатру [[Ханс Аспергер|Аспергеру]], овај синдром релативно је нова дијагноза на пољу аутизма.<ref name="pmid16563588">{{cite journal |author=Baron-Cohen S, Klin A |title=What's so special about Asperger Syndrome? |journal=Brain and Cognition |volume=61 |issue=1 |pages=1–4 |year=2006 |month=June |pmid=16563588 |doi=10.1016/j.bandc.2006.02.002 |url=http://www.elsevier.com/authored_subject_sections/S05/S05_360/pdf/klin.pdf}}</ref> Изгледа да је Аспергер као дечак показивао неке знакове поремећаја који је добио име баш по њему, као што су повученост и талент за језик.<ref name="urlSpringerLink - Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 37, Number 10">{{cite web | url = http://www.springerlink.com/content/n00w0xl46510v681/ | title = SpringerLink - Journal of Autism and Developmental Disorders, Volume 37, Number 10 | format = | work = | accessdate = 23. 1. 2011.}}</ref> Неке његове фотографије показују да је имао озбиљан израз лица са интензивним погледом. Он је [[1944]]. описао четверо деце која су имала потешкоће са укључивањем у друштво. Тој деци недостајале су вештине невербалне комуникације, нису показивала емпатију према вршњацима и била су физички неспретна. Аспергер је то стање назвао ''„аутистичком психопатијом“'' и као његову главну карактеристику навео друштвену изолацију. За разлику од данашњег АС-а, аутистична психопатија могла је да се појави код људи свих нивоа интелигенције, укључујући и оне са [[ментална заосталост|менталном ретардацијом]]. У контексту [[Нацистичка еугеника|нацистичке еугеничке]] политике стерилизовања и убијања друштвених девијаната и ментално хендикепираних особа, Аспергер је страствено бранио вредности аутистичних особа, пишући: {{цитат2|Ми смо, онда, уверени да аутистични људи имају своје место у организму друштвене заједнице. Они своју улогу добро испуњавају, можда боље него што би ико други могао, и говоримо о људима који су као деца имали највеће тешкоће и узроковали неизрециве и неизречене бриге њиховим старатељима.}}
Он је своје младе пацијенте називао и ''„малим професорима“'' и веровао да ће неки од њих бити способни за изванредна достигнућа и оригинално размишљање касније у животу. Његов је рад објављен током [[Други светски рат|Другог светског рата]] на [[немачки језик|немачком језику]], тако да није био превише читан игде другде у свету.