1.572.075
измена
Матасвента — разлика између измена
м
Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
мНема описа измене |
м (Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене) |
||
|
Матасвента је рођена у браку [[Амаласунта|Амаласвинте]], ћерке првог остроготског краља [[Италија|Италије]] [[Теодорик Велики|Теодориха]], и [[Готи|готског]] племића Еутариха. Била је сестра потоњег краља [[аталарик|Аталариха]] (526-534.). Матасвентина породица спадала је међу романизоване Готе. Амаласвинта је била позната по својој лепоти и учености, а отац Еутарих је по готским обичајима усвојен од стране источноримског ([[Византија|византијског]]) цара [[Јустин I|Јустина I]] и 519. је проглашен за западног конзула са царем као својим источним колегом.
У време смрти Теодориха Великог [[526]]. године и Еутарих је већ био међу покојнима. Амаласвинта је покушала да влада као регент малолетног Аталариха, а после његове смрти 534. и као краљица уз савладарство свог брата од тетке [[Теодад
Како је рат кренуо лоше по Готе, племство је свргнуло Теодада, последњег мушког представника Амала, и изабрало за краља [[Витигес
Матасвента није била задовољна својим положајем и [[538]]. је, судећи по [[Прокопије из Цезареје|Прокопијевом]] извештају, покушала да преда Равену једном од византијскох војсковођа. Како би [[539]]., када је Велизар опсео град, убрзала предају Равене, спалила је резерве намерница. [[Велизар (војсковођа)|Велизар]] је ипак [[540]]. ушао у остроготску престоницу на основу тајног уговора са готском аристократијом. Међутим, чим се нашао у граду са својом војском Велизар је заробио Витигеса и Матасвенту, као и присутне племиће, и прогласио да Остроготска краљевина више не постоји. Матасвента је након тога, заједно са супругом, одведена у [[Константинопољ]] као део делегације угледних заробљеника.
У Цариграду Матасвента је остала удовица 542. када је [[Витигес]] преминуо. Нешто касније, највероватније [[549]]. године удата је за патриција [[Герман (војсковођа)|Германа]], Јустинијановог брата од тетке. Након смрти царице [[Теодора (супруга Јустинијана I)|Теодоре]] 548. године, Герман је постао најближи Јустинијанов сарадник и у престоници се причало да би цар могао да Германа одреди за престолонаследника. Штавише, Герман, који је био познат као успешан војсковођа, је [[550]]. именован за главнокомандујућег у предстојећем походу на [[Тотила|Тотилине]] Остроготе. Прокопије је забележио да се Герман надао како ће присуство Матасвенте, изданка породице Амала, привући Остроготе на византијску страну и омогућити брзи крај рата. Док је још боравио у Сердики (данашњој [[Софија|Софији]]) и прикупљао војску, Герман се изненада разболео и умро.
Матасвента је тако
== Литература ==
| |||