Јанко Бобетко — разлика између измена

м
Бот: козметичке измене
м (→‎Рат у Хрватској: ћирилизација)
м (Бот: козметичке измене)
| јединица = [[Сисачки партизански одред]] ([[Други светски рат]])
| ратови = [[Други светски рат]]<br /> [[Распад СФРЈ]] <small>([[Рат у Хрватској]])</small>
| битке = [[Операција Липањске зоре]]<br />[[Операција Тигар]]<br />[[Операција Масленица]]<br />[[Операција Медачки џеп]]<br />[[Операција Бљесак]]<br />[[Операција Олуја]]
| награде =
| каснији_рад =
| потпис =
}}
'''Јанко Бобетко''' ([[црнац (Сисак)|Црнац]] код [[Сисак|Сиска]], [[10. јануар|10. јануара]]а [[1919]]. - [[Загреб]], [[29. април]]а [[2003]].), био је генерал-мајор [[Југословенска народна армија|ЈНА]] и [[штабни генерал]] [[Оружане снаге Републике Хрватске|Хрватске војске]] и [[начелник главног штаба Оружаних снага Републике Хрватске|начелник главног штаба Хрватске војске]] од [[1992]]. до [[1995]], године.
 
== Биографија ==
Генерал Јанко Бобетко је рођен [[10. јануар|10. јануара]]а [[1919]]. године у [[црнац (Сисак)|Црнацу]] код [[Сисак|Сиска]]. У Сиску је похађао гимназију, а након тога је уписао [[Ветеринарски факултет Свеучилишта у Загребу|Ветеринарски факултет у Загребу]]. Члан [[Комунистичка партија Југославије|КПЈ]] је постао [[1938]]. године, а [[1941]]. године је учествовао у припреми устанка у свом крају.
 
=== Други свјетски рат и период послије њега ===
Након што су му [[усташе]] убили оца и три брата, [[11. јул]]а [[1941]]. године, Јанко Бобетко се придружио првој партизанској антифашистичкој једици окупиране Југославије и Хрватске, [[сисачки партизански одред|сисачком партизанском одреду]], основане [[22. јун]]а 1941. године у селу [[Жабно (Сисак)|Жабно]] код Сиска<ref name="Анић">[[Никола Анић]], ''Антифашистичка Хрватска: Народноослободилачка војска и партизански одреди Хрватске 1941.-1945.'', Мултиграф маркетинг-Савез антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске, Загреб, 2005., ИСБН 953-7254-00-3, стр. 34.</ref>. За вријеме [[Други светски рат|Другога свјетског рата]], у словеначком граду [[Дравоград]]у био је тешко рањен, али је преживио и постао официр [[Народноослободилачка војска Југославије|НОБ Југославије]]. Послије рата завршио је Високу војну академију ЈНА и стекао чин [[генерал-мајор]]а ЈНА. Године [[1966]], добио чин [[генерал-пуковник]]а и водио 5. војну област ЈНА (Словенија и Хрватска).
 
За вријеме [[Хрватско прољеће|хрватског прољећа]] [[1971|1971.]] године прикључио се хрватским реформистима па је одлуком [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] искључен из ЈНА заједно са још 19 хрватских генерала. До осамостаљења Хрватске није могао јавно говорити нити дјеловати.
Током [[Рат у Хрватској|Рата у Хрватској]] Јанко Бобетко одбија понуђено мјесто Министра обране [[Хрватска|Републике Хрватске]], али се ипак враћа из пензије те укључује у рату у Хрватској,<ref name="profile"/> а [[10. април]]а [[1992]]. године предсједник [[Фрањо Туђман]] му додјелује чин генерала збора Хрватске војске. Исте године преузима заповједништво на јужном фронту током ког успјешно води акције [[Блокада Дубровника|деблокаде Дубровника]] и операције у [[Дубровник|дубровачком]] залеђу: [[Операција Тигар|Тигар]], [[Операција Конавле|Конавле]] и [[Операција Влаштица|Влаштица]].
 
Након тога [[20. новембар|20. новембра]] [[1992]]. године постаје начелник Главног штаба Оружаних снага РХ и на том мјесту замијењује генерала [[Антон Тус|Антона Туса]]. Након деблокаде Дубровника и околине Јанко Бобетко води операције [[Операција Масленица|Масленица]] и [[Операција Медачки џеп|Медачки џеп]]. Предсједник Туђман [[15. јул]]а [[1995]]. гиодине разријешио га је дужности Начелника штаба непосредно прије [[Операција Олуја|операције Олуја]]. Од тада, па до [[1999]]. године био је заступник [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]]-а у [[Хрватски сабор|Хрватском сабору]].
 
Бобетко [[1996]]. године објављује књигу „Све моје битке“ у којој је описао све своје побједе у [[Рат у Хрватској|рату у Хрватској]]. У њој је приказао војне мапе у [[Операција Чагаљ|операцијама Чагаљ]], [[Операција Тигар|Тигар]], [[Операција Масленица|Масленица]], [[Операција Медачки џеп|Медачки Џеп]], [[Операција Бљесак|Бљесак]] и [[Операција Олуја|Олуја]]. У тој књизи је написао и: {{цитат|Имам чист образ који ми допушта да иза себе оставим писани траг о свему што сам радио и довршио кроз свој више од пет десетљећа дуг војни и политички живот}}
 
[[Међународни кривични суд за бившу Југославију]] (МКСЈ) га је [[2002]]. године оптужио за ратне злочине почињене [[1993]]. године у операцији Медачки џеп: прогоне, убиство 100 Срба, пљачку јавне или приватне имовине, безобзирно разарање градова, насеља или села. Бобетко је тада изјавио да у [[Хаг]] неће отићи жив и није хтио примити оптужницу.<ref name="profile">{{cite web| publisher=BBC News| author=Gabriel Patros| url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/2985951.stm| date=29. travnja 2003| title=Profile: General Janko Bobetko| accessdate=11. lipnja 2013}}</ref>Касније је спомињан и у контексту ратних злочина против [[Муслимани (народ)|Муслимана]] у Босни и Херцеговини, током [[Муслиманско-хрватски сукоб|муслиманско-хрватског сукоба]], када га тужитељи МКСЈ-а често спомињу као учесника у плану припајања дијела Херцеговине Хрватској.<ref>{{cite web| publisher=Dnevno.hr| author=| url=http://www.dnevno.hr/vijesti/hrvatska/87878-zlocinacki-pothvat-u-herceg-bosni-hrvatska-sestorica-kriva-za-agresiju-na-bih-dobili-111-godina-zatvora.html| date=29. svibnja 2013| title='Zločinački pothvat' u Herceg Bosni: Hrvatska šestorica kriva za agresiju na BiH, dobili 111 godina zatvora| accessdate=11. lipnja 2013}}</ref> Ипак, због нарушеног здравља, није изручен суду.<ref name="profile"/>
 
Био је један од потписника Отвореног писма дванаесторице хрватских ратних заповједника хрватској јавности од [[28. септембар|28. септембра]] [[2000]]. године,<ref>[http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20000929/novosti.htm Слободна Далмација] Не судите Домовинском рату, 29. септембра 2000., приступљено 20. коловоза 2012.</ref> због којег је ондашњи предсједник РХ [[Стјепан Месић]] присилно пензионисао седморицу хрватских генерала.<ref>[http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20000930/novosti.htm Слободна Далмација] Месић умировио седам генерала, 30. рујна 2000., приступљено 20. коловоза 2012.</ref>
256.125

измена