Чистка либерала у Србији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Marko Nikezic.jpg|мини|Марко Никезић, смењени председник ЦК [[Савез комуниста Србије|СК Србије]].]]
'''Чистка „либерала“ у Србији''' је колоквијални назив за принудну смену српскогруководства [[СКЈСавез комуниста Србије|партијскогСавеза руководствакомуниста Србије]] услед [[Јосип Броз Тито|Титовог]]вог притиска, октобра [[1972]]. године.
 
Тада су под оптужбом за „[[либерализам]]“ принудно смењени [[Марко Никезић]], [[Латинка Перовић]], [[Бора Павловић]], [[Мирко Тепавац]], а из солидарности са њима повукао се и [[Коча Поповић]]. Због политике коју је водило тадашње [[Савезруководство Савеза комуниста Србије|партијско руководство Србије]], они су етикетирани „либералима“ и били су изложени жестокој кампањи као антититоисти, совјетофоби, и слично.
 
== След догађаја ==
Хрватски [[МАСПОК]] је угушен крајем [[1971]]. након 21. седнице Председништва [[Савез комуниста Југославије|Савеза комуниста Југославије]]. Било је то време кад су ојачале тенденције националне државности република и постојао је страх од слабљења државног централизма. Либерали су сумњичени и да су помирљиви према критици федералног централизма и захтевима за слабљење партијског монопола СКЈ. Приговарано им је и што не желе да осуде хрватски маспок.<ref name="novossti"/>
 
У медијима је [[18. октобар|18. октобра]] [[1972]]. је у медијимагодине објављено Титово „писмо“ Титачлановима и [[СКЈ]] - позив на борбенију партију, „демократски централизам“ и већи надзор СКЈ над друштвом. Наредних дана долазидошло је до састанка југословенског председника Јосипа Броза Тита и српских руководилаца СК Србије и СР Србије.
 
[[26. октобар|26. октобра]] [[1972]]. године поднели су оставке високи функционери ЦК [[Савез комуниста Србије|СК Србије]]:
* [[Марко Никезић]] (председник ЦК [[Савез комуниста Србије|СК Србије]])
* [[Латинка Перовић]] (секретар ЦК)
* [[Бора Павловић]] (секретар ГК СК Београда).

Следи чистка „либерала“ у Србији и другим републикама.
Из солидарности са њима и [[Коча Поповић]] је тада дао оставку на све функције,<ref name="Milosavljević">[http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Svedocanstva%2037.pdf Olivera Milosavljević, Dva razgovora sa Latinkom Perović]</ref> у потпуности се повукавши из политике.<ref name="Čkrebić">[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1055287 Tajna Koče Popovića]</ref> Након што су поднели оставке, Никезић и Тепавац одлазе у првоборачку превремену пензију, на коју су имали право, а Латинка Перовић пише своју докторску дисертацију. Нашли су се у строгој изолацији, која је постала нарочито непријатна кад је штампа почела писати о њима као антититовској групи. Дружили су се по становима са Кочом Поповићем, и још неколицином најближих истомишљеника. Ипак, најгоре је прошао [[Мирко Чанадановић]], коме су ускратили пасош кад је морао на операцију срца, каква се тада још није изводила у Југославији.<ref name="novossti"/>