Европско образовање од 15. до 20. века — разлика између измена

'''Образовање''' је процес у коме [[друштво]] преноси акомулираноакумулирано [[знање]], вештине и [[вредност]]и, с генерације, на генерацију.

Савремени системи образовања у Европи извлаче своје порекло из школа средњег века. С обзиром да је читав [[средњи век]] био обележен доминацијом хришћанске цркве, ни школе нису представљале изузетак. Већина школа током овог доба су засноване на религијским принципима са примарним циљем да обуче свештенство. Многи од најстаријих универзитета, као што је Универзитет у [[Париз]]у који је основан [[1160]]. имали су хришћанску основу. Поред тога, постојали су и секуларни универзитети, као нпр. [[Универзитет у Болоњи]], који је основан још [[1088]]. и представља један од најстаријих Универзитета у Европи. Бесплатно образовање за сиромашне званично је прописано од стране цркве [[1179]]. године, када је одлучено да свака црква додели мајстора да учи дечаке, који су били исувише сиромашни да би платили редовну таксу. Парохија и манастири такође су оснивали бесплатне школе са наставом која је била оријентисана на стицање основних књижевних вештина. Уз неколико изузетака, свештеници су предавали на локалном нивоу, а њихове плате су често субвенционисане од стране града. Приватна, независна школе појавила се у средњовековној Европи током овог времена, али она је, такође, била религиозне природе и имала је религиозну мисију. Наставни план и програм су се углавном заснивали на тривијуму и у мањој мери квадривиуму (седам Artes -{Liberales}- или -{Liberal Arts}- ) и спровођени су на латинском, који је био лингва франка образованог дела Западне Европе током целог средњег века и ренесансе.