'''Милан Недић''' ([[Гроцка]], [[2. септембар]] [[1878]] — [[Београд]], [[4. фебруар]] [[1946]]) је био [[Југословенска војска|југословенски генерал]], [[срби|српски]] [[политика|политичар]] и председник [[квислинг|квислиншке]] [[Марионетска држава|марионетске владе]] у [[Србија под немачком окупацијом|Србији]] за време окупације од стране [[Трећи рајх|нацистичке Немачке]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]] познате под именом „[[Влада народног спаса Милана Недића|Влада народног спаса]]“.
Недић се борио у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]] и у [[Први светски рат|Првом светском рату]]. У међуратном периду био је начелник генералштаба и министар војске и морарицеморнарице. Смењен је и пензионисан због својих пронемачких ставова и блискости са покретом [[Југословенски народни покрет Збор|Збор]] [[Димитрије Љотић|Димитрија Љотића]]. Враћен је у службу пред [[Априлски рат]], у ком је командовао Трећом групом армија која је имала задатак да брани најважнији део фронта на граници према Бугарској, али није пружила никакв отпор. Немачке окупационе власти су га поставиле за председника марионетске Владе народног спаса са циљем да лакше угуше [[устанак у Србији 1941.|устанак у Србији]]. Недић је био мотивисан бригом за опстанак српског народа у Хитлеровом новом поретку. Желео је да обезбеди уточиште за Србе који су били прогоњени у другим деловима окупиране Југославије, као и да спречи победу комуниста у рату. Његовој влади је дато задужење за многе активости у вези са [[холокауст]]ом и прогоном антифашиста, као што су регистрација и хапшење Јевреја и заједничку контролу над [[бањички логор|логором Бањица]]. Недићев режим је верно извршавао немачке захтеве, покушавајући да осигура Србији место у новом евопском поретку који стварају нацисти. Повукао се са Немцима у Аустрију и тамо се предао западним Савезницима, који су га изручили новим југословенским властима. Недић је извршио самоубиство док је чекао суђење.
