Википедија

Правопис српскога језика — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 55:
Међутим, широко прихваћено било је тек дело ''Правопис српскохрватског књижевног језика'' [[Александар Белић|Александра Белића]] (1923), издато у [[Београд]]у. Значај овог приручника огледа се у томе што је то био званичан правопис у Србији до 1960. С друге стране, ситуација је била таква да Белић није био кодификатор постојећег стања, већ је, прихватајући основно начело Вуковог правописа („пиши као што говориш“) уклањао одступања од њега, пишући: ''отсести, потшишати, гратски, шумадиски, историски, веџба, слуџба''. Највише због овога није прихваћен у Хрватској. Основни текст имао је 150 страница, а речник уз њега још толико. Аутор наводи да је ''писан још пре ратова за уједињење и ослобођење'', као и да је циљ књиге да отклони неједнакости у писању речи.{{sfn|Брборић|2008|pp=47}}
 
Крајем 1918. године створена је [[Краљевина Југославија|прва Југославија]], испрва под називом ''Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца'', а затим ''Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца'' и ''Краљевина Југославија''. Језичко уједињење, међутим, текло сеје споро,{{sfn|Брборић|2008|pp=47}} тако да је у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори коришћен Белићев, а у Хрватској тада већ Боранићев правопис. Иако су оба издања почивала на истим, вуковским принципима, постојале су одређене разлике у појединачним решењима. Стога је Министарство просвете реаговало, доневши ''Правописно упутство за све основне, средње и стручне школе'' (1929). О обавезујућем карактеру овог издања говори податак да ниједан уџбеник који није био услађен са ''Правописним упутсвом'' није могао бити одобрен за школску употребу. Овакав уједначени начин писања био је компромис између Белићевих и Боранићевих решења, а примењиван је од школске 1929/30. године. Због тога су оба аутора 1930. године приредила нова, освежена издања својих правописа.{{sfn|Брборић|2008|pp=48}}
 
Правописно јединство, међутим, трајало је тек десет година. Оснивањем [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]] (1939) обновљена је Боранићева норма из 1928. године. [[Други светски рат]] још више је удаљио Србе и Хрвате. Врх [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] прописао је ''Коријенско писање'' (1941).{{sfn|Брборић|2008|pp=48}} Овај приручник законски је озваничен доношењем ''Законске одредбе о хрватском језику, његовој чистоти и правопису'', у којој се, између осталог, напомиње да хрватски ''није истовјетан ни с једним другим језиком''. Врх [[Србија под немачком окупацијом|Недићеве Србије]] на ово је одговорио доношењем ''Новог правописног упутсва српског књижевног језика'' (1943). Од 1. јануара исте године ''Правописно упутсво'', које је представљало повратак на изворну Белићеву норму из 1923, примењивало се у свим српским школама.{{sfn|Брборић|2008|pp=49}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Правопис_српскога_језика”