Бенедиктинци — разлика између измена

После [[Четврти крсташки рат|четвртог крсташког рата]] односи између српског двора и Бенедиктинаца су се погоршали. Њихов утицај остаје важан у католичким градовима на јадранској обали, што доводи до постепеног нестајања опатија у областима [[Травунија|Травуније]] и [[Захумље|Захумља]]. Сачуване су значајне опатије у [[Дубровник]]у, [[Котор]]у, [[Будва|Будви]], [[Бар]]у и [[Скадар|Скадру]]. Посебно значајна средишта била су Ратачка [[опатија]] код Бара, посвећена [[Богородица|Богородици]], позната као место ходочашћа, а на територијама у залеђу опатије на реци Бојана, посвећена св. Николи и св. Ђорђу и Вакху. О њима су посебно бринули поједини српски владари, а везе с њима нарочито су се развијале у доба владавине српске краљице Јелене, као великог покровитеља католичких манастира у Приморју.

 

 

Поред бенедиктинаца, у познатије западне монашке редове спадају [[фрањевци]], [[доминиканци]], [[кармелићани]], [[августиновски пустињаци]] и [[језуити]].