Википедија

Династија Хан — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Робот: sv:Handynastin је добар чланак
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 6:
Током династије Хан Кина је званично постала [[конфучијанство|конфучијанска]] држава и напредовала у [[пољопривреда|пољопривреди]], занатству и [[трговина|трговини]], а [[становништво]] је достигнуло преко 55 милиона људи. У међувремену, царство је проширило свој политички и [[кинеска култура|културни утицај]] и територију до [[Кореја|Кореје]], [[Монголија|Монголије]], [[Вијетнам]]а, и [[централна Азија|средње Азије]] пре него што се коначно распало под комбинацијом домаћих и спољних притисака. Такође, имали су низ војних предстража у неким од тих подручја, укључујући и централну Азију, Монголију, и Персију (персијски краљ је дозволио да се оне поставе).
 
[[Датотека:Han map.jpg|мини|250п|Држава династије Хан [[87. године п. н. е.]]]]
 
Династија Хан представља [[златни вијек|златно доба]] у [[Кина|кинеској]] [[уметност]]и, [[политика|политици]] и [[технологија|технологији]]. По моћи и величини била је око 100. године равна [[Римско царство|Римском царству]].
Ред 21:
Како се [[династија Ћин]] урушила под притиском војних побуна и устанака сељака, човек скромног порекла [[Лиу Банг]] постао је вођа мале групе [[војска|војника]] и постепено освајао подручја. Временом, његове снаге су прерасле у војску и следиле су нове победе. Занимљиво је како је Лиу презирао учене конфучијанце, који су носили карактеристичне шиљасте шешире. Тако је једном приликом, кад је срео једног од тих угледника, истог тренутка дохватио шешир с главе посетиоца, и помокрио се у њега.
 
Године 206. п. н. е., Лиу се прогласио [[краљ]]ем Хана, једне од држава у царству Ћина. До [[202. године п. н. е.]] елиминисао је све ривале и сви припадници династије Ћин били су мртви. Позната је његова изјава; „Цео свет је мој!“, иако је тадашње царство имало тек половину територија данашње Кине. Затим се прогласио царем и присвојио за себе је царски наслов Гаозу. Лиу је покорио високо централизовано царство, мало је олабавио систем, и поделио је царство на кнежевинее, којима су владали чланови његове породице или војне вође које су му биле изузетно привржене. Тако су постављени услови за повратак на феудализам, али Лиу, као и владари који су га следили, помоћу саветника који су били искључиво подређени цару, проверавали су сваку провинцију и управника. Тако се очувала централна власт током династије. Престоница му је била на реци [[Веи]], Ханг'ан (Ch'ang-an) који у преводу значи „вечни мир“. Гаозу је прихватио начела конфучијанства, а та су да је сврха власти служити онима којима се влада, и да цар пружа добар, позитиван пример, уместо страшан и строг.
 
=== Ву Ди ===
Ред 32:
Већ почетком своје владавине, Ву Ди је хтео проширити границе царства. На северозападу, номадско племе планинских ратника је дуже време тероризовало је северозападну Кину. Ву Ди је послао неколико војних експедиција у то подручје, формирао је савез с средњоазијским племенима, и сломио моћ Ксионгну. Кад је северозапад био осигуран, Ву Ди се почео ширити на североисток, покоривши [[Манџурија|Манџурију]] и поприлични део [[Корејско полуострво|Корејског полуострва]]. Пријединио је територије јужно од ријеке Јангце, као и [[Анам]], у северном [[Вијетнам]]у. Покоривши оно што је данас провинција [[Јунан]], отворио је пут за [[Мјанмар|Бурму]] и Индију. Најзанимљивија Ву Диова освајања су она у централној Азији. Ставивши под контролу територије у Фергхани (данашњи [[Узбекистан]]) и долину реке Јаксерт (звану [[Сир Дарја]] у данашњем [[Казахстан]]у), толико даље од данашњих граница Кине, Ву Диове трупе су отвориле Пут свиле, дугачак 6500 -{km}-, повезујући Ханг'ан и Рим. Пут свиле је омогућио Кини да тргује с државама [[Персијски залив|Персијског залива]] и источним [[Средоземно море|Медитераном]].
 
До његове смрти, [[87. године п. н. е.]] Ву Диово царство је било велико попут Римског царства које ће настати неколико деценија под [[Октавијан Август|Октавијаном Августом]]. Међутим, Ву Диова освајања имала су и ефекат пражњења државне ризнице, снажног повећања пореза и повећана је државна контрола [[економија|економије]]. Иако су ове мере биле добре у краћем периоду, на дуге стазе су слабиле династију.
 
=== Ванг Манг ===
Ред 98:
 
=== Књижевност ===
У [[књижевност]]и главна фигура је био [[Сима Хиан]] (Ssu-ma H'ien), који је живео од 145. до [[90. године п. н. е.]] Његово велико дело се зове [[Схији]] - Записи историјеи. То дјело је компилација одломака из оригиналних извора, заједно са Симиним коментарима, је поставило темеље и стандарде кинеске историје и историчара од тог времена па на даље. Његов приказ историје јест већина онога што знамо о династији Хин и раном периоду династије Хан. Исто тако су и четири књиге Конфучионизма издане у свом финалном облику, то су [[Луњу]], [[Даксуе]], [[Зхонгјонг]] и [[Менгзи]].
 
Знамо да су и писали [[поезија|поезију]], сложене [[математика|математичке]] задатке, историју, велики речник, владине извештаје, те најранији сачувани општи [[попис становништва]] на свијету, из 2. године н. е.(57.671.400 људи). То је била посљедица израде папира око 100. године. Папир је прављен од коре црног дуда, и од конопље, називали су га зхи. По причи, један је еунух, Цаи Лун, 105. године, испричао цару Хеу, како се израђује [[папир]]. Писали су четкицама и тушем од пигмента чађе, на дрвеним плочицама, комадићима [[бамбус]]а или на [[свила|свили]], а кинеска слова су се променила у она слична данашњим.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Династија_Хан”