Јаша Томић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 45:
У књизи "Реч нашој браћи у Србији", 1907., замера Србима у Србији што недовољно прате српске и хрватске новине и генерално, политичко стање Срба иван Србије, па долазе у заблуду по многим политичким питањима. Оправдава иступање радикалне странке из хрватско српске коалиције, јер су Срби дискриминисани, тражи им се да се претопе у Хрвате, што Српска самостална странка и чини, не помињући Хрватску и Славонију већ само хрватску домовину. Замера што су у Банији већ неки Срби, постали политички Хрвати. Њих пак, коалиција оптужује да су пангермани и да раскидају јединство због веће народно црквено аутономије. Томић то одбацује као клевету, уз аргументе да радикали већ имају већину у црквеном одбору и да баш браћа Прибићевић желе епархију у Загребу и чак да Валеријан Прибићевић буде и патријарх.
 
У књизи "Јеврејско питање" има, за разлику од ранијег периода, негативан став о њима, након што је добро проучио то питање. Оптужује их да преко 11 од 13 бечких дневних новина сију раздор међу народима, по принципу завади па владај. Због таквих ставова Јеврејска заједница се противила постојању његовог споменика у Новом Саду, али браниоци његовог лика и дела износе позитивне стране које је имао у сједињењу Војводине Србије са Краљевином Србијом, као и целокупно очување националног идентитета Срба у Угарској, Хрватској и Славонији. Томићев антисемитизам није верске или националне природе већ етичке. Замера Јеврејима што имају другу врсту морала од већине других народа, тј. талмудизму који као и Куран, који по Талмуду и настаје (по Томићу), намеће мисао да треба бити добар према Јеврејину или муслиману а нечовећанпрема осталима. Он укратко тако објашњава антисемитизам кроз читаву историју од фараона до његовог времена, да је узок управо у дуплим стандардима и варању оних који би трговином и тражењем рупа у закону оставривали материјалну добит.
 
== Види још ==