Заливски рат — разлика између измена

 

Пре рата, Пентагонови званичници су очекивали 30.000-40.000 коалиционих жртава. Дапи Институт је остао усамљен и пред Конгресом је предвидео жртве коалиције испод 6.000. Они су користили ТНДМ модел који је користио историјске податке из претходних ратова да предвиди жртве. Док је Институт био феномално прецизан, то је било зато што су се ирачке оклопне јединице бориле у отвореној пустињи са тенковима постављеним иза пешчаних банкина. Да је ирачка војска користила борбе у урбаном окружењу У Кувајт Ситију и укопала тенкове уместо сакривајући их иза пешчаних банкина, бројке би вероватно биле другачије. ТНДМ модел је користио људске факторе као што је морал и предвидео је да ће врло мало ирачких дивизија пружити отпор. Ово су биле само грубе процене. 120.000 професионалних ирачких војника уз подршку 4.500 хиљаде тенкова, 4.000 оклопних оклопних возила и 3.000 комада артиљерије и са додатних 280.000 регрута наоружаних базукама, минобацачима и тешким митраљезима су чинили силу која је могла да одбаци процену о малом броју жртава. [[Инвазија на Ирак (2003)|Инвазија Ирака из 2003.]] и накнадна окупација Ирака су јасно показали колике жртве могу бити начињене од стране од технолошки инфериорније силе која користи урбану борбу као сакривање и заштиту од артиљеријских и ваздушних напада. Ово је показало како борба у градским условима може да смањи највећу предност коалиције, убијање из велике даљине. Могло се очекивати да би 120.000 војника опремљених са модерним наоружањем изазвало велике жртве у реду од неколико хиљада. Чињеница да се то није десило у Заливском рату није гаранција да се неће десити у будућности.

Независни аналитичари се углавном слажу да је бројка о ирачким жртвама била много мања него од почетних послератовских процена. У периоду одмах наком рата, те процене су се кретале до 100.000 мртвих и 300.000 рањених ирачких војника. Према Томасу Кинију и Елиоту Коену, било је процењено 10-12.000 ирачких жртви у ваздушној кампањи и 10.000 жртава у копненом рату. Ова анализа је заснована на извештајима непријатељских ратних заробљеника. Ирачка влада је објавила да је 2.300 цивила погинуло током ваздушне кампање, већина њих након напада [[F-117 најтхок|F-117]] на оно што се веровало да је ирачки војни комуникациони центар у Багдаду (а у питању су били склоништа за цивиле са електричним инсталацијама у зони плафона).