Сарајевски атентат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
мНема описа измене |
||
Ред 57:
С друге стране, не може се рећи да је Аустроугарска невина. Наиме, она је сигурно, и без наговештаја са српске стране, знала да је [[Видовдан]] велики верски празник код Срба и још да је повезан са великим националним поносом везаним за [[Косовска битка|Косовску битку]] из 1389. године. Војни маневри, које је престолонаследник надгледао, су били организовани са главном намером провоцирања [[Србија|Србије]], и уједно да би се застрашили, пре свега, бунтовни Срби из [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].
Што је најважније, посредно, за [[Сарајевски атентат]], најодговорније су велике силе. Оне су пошто-пото избегавале војну конфронтацију са Немачком и Аустроугарском. Гледајући своје, пре свега унутрашње интересе, свесно су занемариле очигледне аустроугарске и немачке планове о покоравању Истока. Велике силе су допустиле да се још на Берлинском конгресу, на коме су оне водиле главну реч, простор [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] преуреди према жељама немачког канцелара [[Ото фон Бизмарк]]а.
Помало од свачије (не)одговорности, али највише због немачких захтева за новом поделом колонија, је допринело директно, не само организовању атентата, него и избијању [[Узроци Првог светског рата|Првог светског рата]]. Аустроугарска и Немачка су по сваку цену желе општи, па га он био и светски, рат. [[Немачка]] ради поменутих њених захтве за новом поделом колонија, а Аустроугарска ради покоравања Србије и даљег [[продор на исток|продора на Исток]]. Ово су савремене историјске чињенице.
Неспорно је да су атентатори били чланови организације Млада Босна, те да су аустроугарске власти убрзо све главне њене чланове похапсили и осудили на адекватне казне. Такође, ниједан од ухапшених [[Младобосанци|Младобосанаца]], који су у истражном поступки подвргнути најтежим облицима мучења, није признао било какву своју везу с било којом организацијом из Србије, или са било којим њеним држављанином, односно није доказана умешаност Србије у атентат. Каснија „истраживања“, пре би се рекло публициста жељних сензациолизма и добити од продаје таквих њихових књига, доводе у везу [[Слободно зидарство|Масоне]] са атентаторима, потрепљујући своју недоказану тврдњу да је наводно београдски индустријалац Дамљановић, иначе масон, лично поклонио пиштољ Г. Принципу из кога је овај испалио судбоносне хице.
| |||