Стеван Хаџић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33:
Поред редовних дужности двапута је био професор ''Тактике'' и ''Стратегије'' у периоду од [[1900]]–1901. и од 1906–1910. године [[Војна академија|Војној Академији]]. Дана [[31. мај]]а 1910. године постављен је за војног изасланика у Петрограду и на тој дужности остао до краја [[Први балкански рат|Првог балканског рата]]. [[1912]]. године, враћен у земљу и у [[Други балкански рат|Другом балканском рату]] [[1913]]. био је командант Дринске дивизије -{I}- позива, која је у [[Брегалничка битка|Брегалничкој бици]] примила главни удар 8. и дела 7. бугарске дивизије.{{sfn|Бјелајац|2004|p=157}}
[[Датотека:Prenos posmrtnih ostataka vožda Karađorđa.jpg|мини|десно|340п|[[Армијски генерал]] [[Стеван Хаџић]] и [[Петар Бојовић|Војвода Петар Бојовић]] преносе ковчег са посмртним остацима [[вожд]]а [[Карађорђе|Карађорђа]], [[1930]]. године]]
У [[Први светски рат|Првом светском рату]] командује Шумадијском дивизијом I позива у [[Церска битка|Церској бици]] до [[10. август]]а. Том приликом учествовао је у свим бојевима на десној обали [[Сава (река)|Саве]] код [[Шабац|Шапца]] и у [[Мачва|Мачви]]. У [[август]]у [[1914]]. године српска Врховна команда поставила га је за начелника штаба I српске армије. Команданти армије су били [[генерал]]и (будуће [[Војвода (војни чин)|војводе]]) [[Петар Бојовић]] (смењен због рањавања [[14. новембар|14. новембра]]) и [[Живојин Мишић]] са којим је остао у руководећем кадру до одласка на [[Крф]], [[1916]]. године. У фебруару 1916. године Врховна команда на Крфу издаје директиву пуковнику Хаџићу (постављајући га за команданта) за одлазак у [[Руска Империја|Русију]], ради формирања I српске добровољачке дивизије. Као командант до марта [[1917]]. године, Хаџић је ову дивизију водио из победе у победу. [[Март]]а 1917. године, по завршеним операцијама у [[Добруџа|Добруџи]], именован је за војног изасланика у [[Краљевина Румунија|Румунији]], где је остао све до [[1919]]. године
После [[Први светски рат|Првог светског рата]], од [[30. март]]а 1919. године до [[19. фебруар]]а [[1920]]. године је министар војске и морнарице. Дана [[17. фебруар]]а 1920. године постављен је за команданта II армијске области и на тој дужности остао је до [[20. март]]а [[1921]]. године. Као члан ужег круга присталица [[Александар I Карађорђевић|краља Александра I]], био је његов први [[ађутант]] у периоду од [[13. март]]а 1921. до [[24. децембар|24. децембра]] [[1926]]. године (са прекидима од [[24. мај]]а до [[20. јул]]а 1921. године и од [[27. јул]]а до [[6. новембар|6. новембра]] [[1924]]. године, када је по други и трећи пут био министар војске и морнарице). Након одласка са места првог ађутанта по четврти пут именован министром војске и морнарице и ту дужност обављао је до смрти.{{sfn|Бјелајац|2004|p=157}}
| |||