Јосип Рајл-Кир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 22:
Почетком [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]], сматра се да је убијен јер је спроводио мирну политику за решавање проблема са Србима, што није одговарало тадашњем хрватском поглавару [[Бранимир Главаш|Бранимиру Главашу]], због чега је на њега извршен атентат 1. јула 1991.
==
На дужност заповедника полиције у [[Осијек]]у постављен је након [[избори за заступнике у Хрватски сабор 1990.|првих вишестраначких избора]], 1990. године. Био је мирољубив, љутили су га неразумни испади и с хрватске и са српске стране те је пожртвовно настојао да спречи отворени [[рат]] у [[источна Славонија, Барања и Западни Срем|источној Славонији]]. Чинио је то сопственим примером — сам и ненаоружан одлазио је на [[барикада|барикаде]] српских устаника око Осијека, покушавајући да преговара са њима.<ref>{{cite book|last=Hockenos|first=Paul|title=Homeland Calling: Exile Patriotism & the Balkan Wars|url=http://books.google.com/books?id=e4pAs4JYSAMC&pg=PA58|year=2003|publisher=Cornell University Press|isbn=0-8014-4158-7|pages=58–}}</ref> Неколико недеља пре него што је убијен, у [[Тења|Тењи]] је лично разоружао свог накнадног убицу [[Антун Гудељ|Антуна Гудеља]], једног од хрватских екстремиста. Такво понашање није наишло на прихватање екстремног огранка [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]]-а. Постоје новински извештаји у којима се тврди да је [[Бранимир Главаш]] на Божић 1990. у ужем кругу изјавио како Рајл-Кир неће још дуго.
Убијен је 1. јула 1991., око 13.30 сати, на прилазима приградском осјечком насељу Тењи, заједно с још двоје особа. Убио га је хрватски полицајац Антун Гудељ. Само убиство, упркос каснијем суђењу убици, никада није докраја расветљено. Неки сматрају да Јосип Рајл-Кир није убијен случајно, него зато што се противио рату. Његово је убиство организовао екстремни огранак ХДЗ-а у Осијеку, наводно у договору са [[Загреб]]ом.
Ред 34:
Захваљујући само вишегодишњој упорности удовице Јадранке Кир, и након низа политичко-правосудних перипетија, Гудељу је у мају [[2009]]. изречена казна затвора од 20 година. Међутим, ни [[Државно одвјетништво Републике Хрватске|Државно одвјетништво]], ни суд нису показали никакву вољу да открију и казне оне који су наводили Гудеља да почини та убиства. Истражна тела су игнорисала и писмо које је Кирова удовица примила од хрватског исељеника из [[Сиднеј]]а. Тај исељеник писао је како му се Гудељ, након што је одбегао из Хрватске, поверио да је Реихл-Кира убио по заповиједи [[Гојко Шушак|Гојка Шушка]] и [[Владимир Шекс|Владимира Шекса]], а у организацији Бранимира Главаша. Гудељ се је у Аустралији, према томе писму, хвалио да му је у бијегу из Хрватске након Кировог убиства помогао управо Бранимир Главаш, који га је аутомобилом пребацио до аустријске границе. Хрватски истражни органи нису озбиљно третирала ни исказ Ангелине Ратковић, становнице Тење, испред чије су куће 1. јула 1991. убијени Рајл-Кир, Зобунџија и Кнежевић. А Ангелина Ратковић је хрватској полицији испричала да је 1. јула 1991. кроз прозор своје куће видела наоружаног мушкарца како распоређује заседу која ће нешто после дочекати Киров аутомобил и љутито прекорава речима: „Идиоти једни, како сте се то распоредили, побит ћете један другога!“ Неколико дана касније, истог мушкарца Ангелина Ратковић је видјела на [[ХТВ]]-у, а представљен је као Бранимир Главаш.
== Референце ==
{{reflist}}
== Извори ==
| |||