Срђ (новине) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Додати датуми у референцама
Ред 23:
| вебсајт =
}}
'''Срђ''' је био часопис за афирмацију и популаризацију књижевних и научних достигнућа, основан [[1902]]. године у [[Дубровник]]у. Излазио је два пута месечно, половином и крајем месеца, од [[15. јануар]]а [[1902]]. до [[15. мај]]а [[1908]]. године. Назив је добио по брду [[Срђ]] у чијем подножју се налази старо градско језгро, у којем се налазила и штампарија. Штампан је на српском језику, на ћириличном и латиничном писму. Лист је покренут са жељом „...да Срђ постане књижевно гласило свију Срба на приморју.“.<ref>[http://ubsm.bg.ac.rs/latinica/dokument/1282/srdj-list-za-knjizevnost-i-nauku-1902 Срђ, број 1, 15. јануар 1902.] стр. 36, Приступљено 15. септембра 2014.</ref>
 
== Историја Срђа ==
Оснивач, власник и главни уредник листа Срђ био је новинар [[Антун Фабрис]]<ref name="santic">[http://www.aleksasantic.com/Santic/pisma3.html Алекса Шантић - Антуну Фабрису], Приступљено 15. септембра 2014.</ref> све до своје смрти 1904. године. Главни сарадник је био професор [[Луко Зоре]]. Лист је штампан у Српској дубровачкој штампарији, чији је власник и управник био [[Антун Пасарић]].<ref>[http://kovceg.tripod.com/srbi_rimokatolici.htm Татјана Ракић - Покрет Срба католика и српски покрет у Дубровнику крајем XIX века], Приступљено 15. септембра 2014.</ref><ref name="rastko">[http://www.rastko.rs/rastko-bo/umetnost/vivosevic-magazin_l.html Растко - Васо Ј. Ивошевић - Први књижевни часопис међу Бокељима], Приступљено 15. септембра 2014.</ref><ref>[http://www.sveti-sava.org.rs/files/24398Bratstvo%20XV-manji%20fajl2.pdf Братство: часопис Друштва „Свети Сава“, Београд, 2011.] стр. 200, Приступљено 15. септембра 2014.</ref>
 
У Срђу је објављена песма „Бокешка ноћ“ песника [[Урош Тројановић|Уроша Тројановића]], посвећена бокешкој омладини. Због објављивања те песме, [[5. новембар|5. новембра]] [[1902]]. године, у преподневним часовима ухапшен је Антун Пасарић, а штампарија је затворена. Одмах је ухапшен и уредник Антун Фабрис, као и писац ове песме.<ref name="rastko"/> Фабрис је остао у затвору до [[23. децембар|23. децембра]], исте године.
Ред 36:
Године [[1906]]. власник и издавач листа Срђ постаје Српска дубровачка штампарија др. Марка Грацића, а одговорни уредник постаје [[Антоније Вучетић]], дубровачки историчар и професор. Они ће издавати Срђ све до његовог гашења [[1908]]. године.
 
О престанку издавања листа Срђ, [[Милан Решетар]] је писао у „Народној енциклопедији Срба, Хрвата и Словенаца“:<ref>[http://srpskapolitika.com/diskusije/index.php?topic=689.0 Покатоличени Срби у Шибенику, Задру и Имотском], Приступљено 15. септембра 2014.</ref>
<blockquote>''„Срђ је био орган српских и националистичких кругова у Далмацији, па како је 1908. избацио првих пет бројева као споменицу о паду Дубровачке републике 31. јануара 1808, то се после анексије Босне и Херцеговине није више могло ни помишљати да се даље издаје“.''</blockquote>
 
Ред 42:
У седам година излажења лист је успео да окупи књижевнике и културне раднике из Дубровника, [[Војводство Србија и Тамишки Банат|Војводства Србије и Тамишког Баната]], [[Књажевина Црна Гора|Књажевине Црне Горе]], [[Књажевина Србија|Књажевине Србије]] и осталих административних области [[Аустроугарска|Аустроугарске]].
 
Са листом су сарађивали и мостарски писци: [[Алекса Шантић]], [[Јован Дучић]]<ref>[http://jovanducicpesnik.wordpress.com/category/jovan-ducic/ Кратка биографија Јована Дучића], Приступљено 15. септембра 2014.</ref> и [[Владимир Ћоровић]]. Поред књижевних, у часопису су објављивани и значајни културно-историјски прилози из историје Дубровника.<ref name="santic"/>
 
Своје песме је од 1906. до 1908. године у Срђу објављивао и [[Димитрије Митриновић]], познати српски авангардни критичар, теоретичар, филозоф, есејист, песник и преводилац.<ref>[http://fokus.rs/forum/thread/1836/%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B/ Димитрије Митриновић - Биографија], Приступљено 15. септембра 2014.</ref>
 
У листу су радили као дописници: [[Матија Бан]], [[Вид Вукасовић Вулетић]], [[Дионисије Миковић]], [[Иво Војновић]] и многи други.