Споменик кнезу Михаилу — разлика између измена

нема резимеа измене
 
Кнез Михаило је дошао по други пут на престо после смрти свога оца, кнеза Милоша, [[1860.]] године. Владао је осам година као просвећени апсолутиста, унапредивши Србију, склапајући уговоре са суседним земљама за заједничке акције на Балкану. За време друге владавине Турска власт је иселила посаде и предала последње градове [[Београд]], [[Шабац]], [[Смедерево]], [[Соко Град (дрински)|Соко]], [[Ужице]] и [[Кладово]] на управљање Србији [[1867.]] године. Власт Кнеза Михаила Обреновића је прекинута атентатом у [[Кошутњак]]у [[1868.]] године.
== Историјат ==
 
=== Међународни конкурс ===
 
Током друге половине [[19. век]]а, у Београду се подижу јавни споменици који представљају угледне личности из културног и политичког живота Србије. Тако је одлучено да се након више полемика и конкурса подигне споменик кнезу [[Михаило Обреновић|Михаилу Обреновићу]], који би био постављен на тадашњем Позоришном тргу испред [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]]. Поводом ове одлуке објављен је међународни конкурс [[1873.]] године. На конкурсу је пристигло 17 радова, углавном страних уметника.
 
За аутора је изабран италијански вајар [[Енрико Паци]] (-{Enrico Pazzi}-). Овај италијански вајар је рођен у [[Фиренца|Фиренци]] [[1819.]] године. Био је ученик чувених вајара Сартија и Ђованија Дипреа. Представник је италијанског веризма. Његов уметнички правац налаже да се прикаже живот онакав какав јесте, са својим лепим и ружним странама. Паци се прославио спомеником италијанском писцу Дантеу. Споменик Дантеу подигнут је [[1865.]] године испред фирентинске цркве Санта Кроче (-{Santa Croce}-). Предлог италијанског уметника је представљао новину у српској средини, због приказа владара на коњу. Рад на овом споменику је започет 1874. године, а наставља се 1878. године, када Србија стиче државну независност. У то време подизање оваквог споменика победи и ослобођењу поново постаје актуелна тема. Споменик кнезу Михаилу рађен је у духу класичних италијанских представа владара на коњу, које су имале узор у античкој уметности и представља први је монументални коњанички споменик у Србији..
 
=== Израда и поставка споменика ===
 
== Историјат ==
[[Датотека:Belgrade Prince Michael's Monument.jpg|мини|Споменик 1890. године]]
Рад на споменику започет је [[1874.]] године, а настављен [[1878.]] године, када је Србија стекла државну независност, те је и подизање оваквог споменика победи и ослобођењу поново постало актуелно. Коњаничка статуа у Београду рађена је у духу класичних италијанских представа владара на коњу које су имале узор у античкој уметности и први је монументални коњанички споменик у Србији. Споменик је одливен у Минхену [[1879.]] године у радионици Фердинанда фон Милера (-{Ferdinand von Mueller}-). Нацрте за постамент је урадио српски архитекта [[Константин Јовановић]]. Свечано откривање споменика уприличено је 6. (18.) децембра [[1882.]] године,<ref>[https://www.facebook.com/photo.php?fbid=653425481355176 Програм светковине откривања споменика]</ref> на Светог Николу, Крсну славу Обреновића.<ref>[http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/knez_mihajlo.pdf Завод за заштиту споменика Београд]</ref> У то време коњаник без капе је био необична појава, па је то јавност запазила.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:446598-Beogradske-price-Skandal-zbog-spomenika-gologlavom-knezu Скандал због споменика гологлавом кнезу („Вечерње новости“, 5. август 2013)]</ref>
 
== Изглед и место споменика ==