Споменик кнезу Михаилу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 44:
[[Датотека:Belgrade Prince Michael's Monument.jpg|мини|Споменик 1890. године]]
Споменик је одливен у Минхену [[1879.]] године у радионици Фердинанда фон Милера (-{Ferdinand von Mueller}-). Нацрте за постамент је урадио српски архитекта [[Константин Јовановић]]. Свечано откривање споменика уприличено је 6. (18.) децембра [[1882.]] године,<ref>[https://www.facebook.com/photo.php?fbid=653425481355176 Програм светковине откривања споменика]</ref> на Светог Николу, Крсну славу Обреновића.<ref>[http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2012/06/knez_mihajlo.pdf Завод за заштиту споменика Београд]</ref> У то време коњаник без капе је био необична појава, па је то јавност запазила.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:446598-Beogradske-price-Skandal-zbog-spomenika-gologlavom-knezu Скандал због споменика гологлавом кнезу („Вечерње новости“, 5. август 2013)]</ref> Откривања споменика је представљало велики спектакл, поводом проглашења Краљевине Србије. Постављене су трибине и сценске кулисе украшене цвећем, хералдичким штитовима са двоглавим белим орловима, заставама и зеленилом. Тог дана је [[Енрико Паци]] примио Орден витеза таковског реда другог степена, као аутор најзначајнијег српског споменика XIX века. Свечаности су присуствовали највиши представници државе и цркве, као и војске, уз велику подршку и присуство народа.
Споменик је изведен у [[бронза|бронзи]] и састоји се из три дела: постамента, пиједестала и коњаничке статуе. Бронзана фигура кнеза на коњу, ослободиоца [[Србија|Србије]] од [[Османско царство|Турака]], чија испружена рука показује на још неослобођене крајеве. Пиједестал је овалног типа са рељефним фризом. Представе предњег и задњег фриза су преузете из круга династичке митологије која велича древност и херојство српског народа и њихову обнову под Обреновићима. Пиједестал је постављен на други носећи постамент, обложен мермерним плочама и профилисаним блоковима, са украсима ливеним у бронзи и бронзаним плочама са именима ослобођених градова 1867. године [[Београд]], [[Смедерево]], [[Кладово]], Соко, [[Ужице]] и [[Шабац]]. На задњој, северној страни исписан је текст: ''"Књазу Михаилу М. Обреновићу III. благородна Србија"''.
| |||