Минојска цивилизација — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке)
м (Бот: исправљена преусмерења)
{{Историја Грчке}}
'''Минојска цивилизација''' је [[Антика|античко]] друштво чије је средиште било на острву [[Крит]]. Крит је [[острво]] у [[Средоземно море|Средоземном мору]] дугачко 200, а широко 50 -{km}-. Минојска цивилизација носи ово име јер се врховни свештеник и највећи владар звао [[Миној|Минос]]. Минојска цивилизација настала је око [[30. век п. н. е.|3000 год п. н. е.]], а свој врхунац доживљавала је око [[1500. п. н. е.]] О историји древног Крита сазнаје се на основу ископина, којих има много. [[Минојска цивилизација|Минојци]] су дошли на Крит са копна [[Античка Грчка|Грчке]]. Клима и земљиште је било повољно те су се овде и населили. Главни град који су Минојци подигли био је [[Кносос]]. Ту је живело највише становника и налазила се владарева палата. Други важан град на Криту био је [[Фестос]].
 
== Крит у 30 — 12 веку п. н. е. ==
[[Датотека:Disque de Phaistos A.jpg|400px|мини|лево|Диск из доба Минојске цивилизације]]
Убрзо након завршетка раног [[Бронзано доба|бронзаног доба]] на острвима Егејског архипелага, на Криту је никла нова култура. Пионир археологије, сер [[Артур Еванс]], назвао је ову културу регионалним именом — раноминојском, да би је раздвојио од касније средњоминојске и позноминојске за време којих су палате монументалног карактера доминирале над острвом. Карактеристика раноминојске културе јесте да је по свој прилици избегла деструктивно пустошење које је преплавило велики део Егејског мора између 2250. и [[200020. век п. н. е.|2000. године п. н. е.]] Иако су нека места раноминојске културе очигледно била напуштена, а нека вероватно била оштећена пожаром (попут места Василики код [[Јерапетра|Јерапетре]]) или готово уништена, не зна се каква их је судбина задесила при крају овог периода.<ref name="а">{{harvnb|Runnels|Murray|2001|pp=76}}</ref>
 
Проблем је за откривање тога шта се заправо десило лежи у чињиници да се многе раноминојске палате налазе испод палата из средњег и позног периода (око [[200020. век п. н. е.|2000.]] — [[1380. п. н. е.|1380. године п. н. е.]]). За монументалне комплексе палата у Кнососу, Малији и Фестосу се зна да су имале раније фазе, али се то не може систематски утврдити без уклањања структура из потоњих времена, које су од великог археолошког, архитектонског и туристичког значаја. На осталим местима попут остатака палате који леже испод града Ханије (западни Крит) и места Арханеса (јужно од Кнососа) такође нису могућа ископавања због већег броја савремених грађевина.<ref name="а"/>
 
Упркос свему томе ипак се верује да је постојао мањи или већи континуитет што се тиче развоја културе за време размака обележеним последњом фазом раноминојске и почетком средњоминојске културе, када је особена и врло софистицирана минојска култура у такозваном периоду плата попримила свој облик. Изгледа да су величина острва, а можда и његова удаљеност од копнене Грчке и Анадолије били довољни да га учине безбедним за време немирних векова (ранохеладски -{II}- — ранокикладски -{II}- период), што је био један од предуслова његовог процвата.<ref name="а"/>
==== Вулкан као узрок ====
 
После тридесет година, генерални директор за археолошка истраживања у [[Грчка|Грчкој]], професор Спиридон Маринатос, изнео је другачије мишљење. Током ископавања открио је шупљину испуњену пловућцем. На основу тог налаза закључио је да је Крит у доба минојске цивилизације уништен услед [[вулкан]]ске активности. Познато је да је катастрофална вулканска ерупција збрисала с лица земље острво Теру (данашњи [[Санторини]]), око 120 км северно од Крита, током 2. миленијума п. н. е. Маринатос је навео пример разорног плимног таласа који је настао у ерупцији [[Кракатау|вулкана Кракатау]] у [[Индонезија|Индонезији]] [[1883]]. године. Указао је на то да је слична катастрофа могла да уништи Крит. Даља ископавања на Санторинију открила су, између осталог, минојско насеље близу данашњег града [[АкротириAkrotiri i Dekelija|Акротирија]]ја.
 
Попут римске [[Помпеја|Помпеје]], и овај минојски град нестао је под вулканским пепелом. Дуго су ови налази поткрепљивали претпоставку да је минојска цивилизација нестала у ерупцији и [[Плима и осека|плимном]] таласу незапамћених размера. Према Маринатосу, катастрофа се одиграла п. н. е. У даљим истраживањима су вулканолози и други стручњаци овај датум померили у даљу прошлост – на [[162817. век п. н. е.|1628. годину п. н. е.]] У то време, међутим, минојска култура достигла је врхунац и цветала је још најмање једно столеће. Због тога је Маринатосову претпоставку тешко прихватити.
 
==== Микенска најезда ====
Археолози и историчари данас сматрају да су Крит постепено освајали Грци с копна, нарочито Микењани. Иако не одбацује идеју о катастрофалној ерупцији вулкана, ова претпоставка указује и на природне и на људске факторе који су убрзали пропаст и пад минојске цивилизације. Од [[1450. п. н. е.|1450. године п. н. е.]] на Криту се дешавају промене. Зидне слике приказују мотиве и ликове. Грнчарија је украшена ратним призорима, али је оружје другачије од онога које се првобитно користило на Криту. Оружје, грнчарија и накит нађени у гробовима из ратног периода око Кнососа сигурно нису минојског порекла. Поред тога, од 1450. п. н. е. натписи на минојском готово да не постоје; од тога доба сви писани докази су на микенском грчком, језику чије је писмо познато као [[линеар Б|линеарно Б]].
 
Чини се да се догодила инвазија. Али где? И када? Сасвим је могуће да је Крит био ослабљен унутрашњом кризом или борбом за моћ у којој је власт доспела у руке неког аутократе; археолошки налази показују да су критски градови који су већ потпали под власт нападача доживели економски процват. Могуће је да је ерупција на Тери опустошила острво, где је до тада у изобиљу било воде за пиће, вегетације и траве за испашу. Микењанима, у тим околностима, вероватно није било тешко да се искрцају на Крит и угуше отпор Минојаца.
1.572.075

измена