Креманско пророчанство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ref
ref
Ред 5:
У [[19. век|XIX вијеку]] појављују се [[Тарабићи из Кремне|Тарабићи]] за које неки верују да су били пророци, а послије њих још неколико „видовитих“ Креманаца: Станоје Мулић, Јово Крпа, Стеван Мулић, Буде Богосављевић, Милоје Ђурђић, Милун Нешовић (негдје и ''Нешевић'') и др.
 
Такозвана пророчанства породице Тарабића је наводно забележио прота [[Захарије Захарић]] и пренио их др Радовану Казимировићу, а он их је објавио у књизи „Тајанствене појаве у српском народу и Креманско пророчанство“. Међутим, истраживања говоре да је стварање мита започето [[1902]]. године, када је [[Пера Тодоровић]] у "[[Мале новине|Малим новинама]]" објавио сведочење тадашњег министра иностраних дела, [[Чедомиљ Мијатовић|Чеде Мијатовића]], о томе како се краљ [[Милан Обреновић]] позвао на пророке из Кремана када је требало да се разведе од краљице Наталије.<ref>Снежана Милошевић: [http://www.ilustrovana.com/2001/2232/4.htm Снежана Милошевић: Не да се порећи! - Креманско пророчанство у политичким играма], [[Илустрована политика]], Београд</ref>
 
Предања кажу да Казимировићево Креманско пророчанство ипак није сасвим оригинално, већ да је прота Захарије оригинални рукопис дао свом пријатељу, проти Гаврилу Поповићу, који га је, затвореног у једну флашу, зазидао у темеље своје куће из турског доба у [[Ужице|Ужицу]]