Илија Милосављевић Коларац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
граматика и стил, мање корекције.
Ред 23:
Рођен је око [[1800]]. године у селу [[Колари]] надомак [[Смедерево|Смедерева]], по коме је и добио надимак Коларац, а умро је [[6. октобар|6. октобра]] [[1878]]. у [[Београд]]у. Отац Милосав био је [[абаџија]], а мајка се звала Јованка.
 
Као дете је рањен у [[Први српски устанак|Првом устанку]]. По његовој пропасти, Илијина породица пребегла је преко [[Дунав]]а, али се Илија брзо нашао у Београду, са 30 пара. Радио је као трговачки момак за друге трговце, а 1827. године оженио се ћерком једног од њихмњих Милутина Радовановића,<ref>[http://www.vecernjenovosti.info/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:276499-Kolar269eva-dva-fonda Коларчева два фонда („Вечерње новости“, 13. април 2004)]</ref> Синђелијом Радовановић, рођеном 1809. године. Отворио је сопствену радњу, болту. Недуго затим, преселио се у [[Панчево]], због страха од [[милош Обреновић|књаза Милоша]]. Тамо је развио велику трговину и са Србијом и унутар [[Аустроугарска|Аустроугарске]], првенствено са храном, али и са стоком, и веома се обогатио.
 
Синђелија, коју је врло волео, умрла је 1855. године и сахрањена у Београду, где се и сам Илија Коларац преселио следеће године. Ту се бавио трговином [[со]]љу и [[шалитра|шалитром]], а улагао је и у [[рудник]]е. Дуго је помагао ствараоце у [[књижевност]]и, а [[1861]]. је основао ''Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца'' уз помоћ [[Коста Цукић|Косте Цукића]]. До Првог светског рата [[фонд]] је издао 120 [[књига]].
Ред 33:
 
Спада у велике [[задужбинар]]е Србије. Његова најпознатија задужбина је [[Задужбина Илије М. Коларца|Коларчев универзитет]].
 
 
== Референце ==