Јо (Ё ё, руски изговор: јɵ) је слово ћирилице.[1]

На енглеском је слово Јо романизовано употребом латиничног слова ë, ë или jo/yo за руски језик и i͡o, yo или ë за белоруски језик.

Ћириличко слово Jo
Позиција у Уникоду
Велико: U+0401
Мало: U+0451
Слова словенских језика
А А́ А̀ А̄ Б В Г
Ґ Ѓ Д Ђ Е Ѐ Е́
Е̄ Ё Є Ж З З́
Ѕ И Ѝ И́ І Ї
Й Ј К Ќ Л Љ
М Н Њ О О́ О̀
Ō П Р С С́ Т
Ћ У Ў Ф Х Ц
Ч Џ Ш Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ Ԃ
Ԭ Ԫ Ӗ Ӂ
Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ З̌
З̱ З̣ Ԑ Ӡ З́ Ԇ
Ӣ Ҋ Ӥ Қ Ӄ
Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ Ӆ
Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ
Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ Ԋ
Ӧ О̃ Ө Ӫ Ҩ Ԥ
Ҧ Ҏ Р̌ Ԗ Ҫ Ԍ
Ҭ Ԏ Ӯ Ӱ Ӳ
Ү Ү́ Ұ Х̑ Ҳ Ӽ
Ӿ Һ Ҵ Ҷ Ӵ
Ӌ Ҹ Ҽ Ҿ
Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ Э̆
Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄ Є̈
Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ Ԝ
Ӏ
Историјска слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ Ѿ Ҁ
Ѣ Ѥ Ѧ Ѫ Ѩ
Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

У међународним системима, Јо је романизовано као ë.

Изведенo је из ћириличког слова Е.

Изговор уреди

Слово ⟨ё⟩ је наглашени слог у огромној већини руских и белоруских речи. На руском се ненаглашено ⟨ё⟩ јавља само у сложеним бројевима и неколико изведених термина, при чему се сматра изузетком.

То је такозвани јотовани самогласник. У почетном или пост-вокалном положају представља звукове /јо/, као у „Јорку“. Исто важи ако било који од ⟨ъ⟩, ⟨ь⟩ претходи ⟨ё⟩.

Слово ⟨ё⟩ такође означава фонему /о/ заједно с палатализацијом претходног сугласника (ако је то могуће). У овом случају се између сугласника и самогласника не јавља звук /ј/.

Тачан изговор самогласника ⟨ё⟩ може да варира због алофоније у словенским језицима. На руском се изговара [јɵ], са самогласником [ɵ] сличним на новозеландском или јужноафричком енглеском језику.

Употреба уреди

Јо се први пут употребљавао на руском, али његов статус на том језику сада је двосмислен. Јо се појављује као одвојено слово у ћирилици белоруског, русинског, монголског и многих кавкаских и туркичких језика.

Руски језик уреди

Слово Јо је седмо слово алфабета, али иако означава различит звук од Е, често се третира као исто слово за алфабет и сортирање. У речнику ёж долази иза едок и пре ездить.

⟨Ё⟩ представља фонему /о/ после /ј/ или меки сугласник (или повремено после ⟨ж⟩, ⟨ш⟩), и то увек треба нагласити. Наизменично је са ⟨е⟩, написано у ненаглашеним положајима. Ненаглашенo ⟨ë⟩ појављује се само у ретким позајмљеницама, у сложеницама (у овом случају може се сматрати да има секундарни нагласак; најважније је да се ⟨ë⟩ јавља у речима које садрже делове трëх- три и четирëх- четири, у изведеницама од самог имена слова ⟨ë⟩ (ёфика́тор- јофикатор), у позајмљеницама (кёнигсбе́ргский- придев из Конигсберга, сёрфинги́ст од сурфовања - сурфер, сёдзё, гёмбёц).

У савременом руском језику, рефлекс заједничко-словенског језика /е/ под стресом и пратећи палатализовани сугласник, али који не претходи палатализованом сугласнику, је /о/. Упоредите, на пример, руски моё: ''мојо'' („мој“ средњи номинатив и акузатив једнине) и пољски / чешки / словачки / српски / словеначки: моје.

Транскрипција страних речи уреди

⟨Ё⟩ се може употребљавати у руској транскрипцији страних речи пореклом из језика који користе глас / ø /, пишу се eu /ö / ő/ ø (француски, германски језици осим енглеског, уралски језици), као што је „Gerhard Schröder“, чије је презиме транслитерисано као Шрёдер због сличности с изворним руским звуком [ɵ]. Ово писмо се такође често употребљава за транскрипцију енглеског самогласника /ɜr/, у именима попут Роберт Бёрнс за „Роберт Бурнс“ или Хёрст за „Хеарст“ / „Хурст“ / „Хирст“.

Међутим, звук [јо], у речима с европских језика, обично се транскрибује на руски као ⟨јо⟩ у почетном и пост-вокалном положају и ⟨ьо⟩ након сугласника: Нев Иорк за „Нев Иорк“ и бальталон за „батаљон“. Очигледни изузетак је руска реч за „озбиљан“, која се пише серьёзный, а не *сериозный. Међутим, ово је због чињенице да ова реч потиче од француског sérieux са звуком / ø /. (У 19. и раном 20. веку била су у употреби оба правописа. Правопис са ⟨ио⟩ - ⟨ио⟩ у правопису пре 1918. - заснован је на латинском seriosus.)

Правна питања уреди

Сматра се да се слово ⟨ё⟩ налази у најмање 2500 презимена која се употребљавају у Русији и другим државама бившег СССР-а. Уобичајено је да особа која има једно од ових презимена поседује неке правне документе (пасоше, личне карте, изводе из матичне књиге венчаних и рођених, документе о власништву имовине, итд.) у којима је презиме написано са ⟨ё⟩ а неке у којима стоји једноставно ''е''. Такође, догађа се да дететов извод из матичне књиге рођених садржи ⟨ё⟩, а да сви лични документи родитеља садрже ⟨е⟩. Повремено су такве неусклађености стварале проблеме грађанима који добијају наследство или обављају имовинске трансакције.

Белоруски и русински језик уреди

Јо је седмо слово белоруског алфабета и девето слово прешовске русинске абецеде/азбуке. У панонском русинском језику не постоји слово ⟨ё⟩.

У белоруском, као и у прешовском русинском, слова ⟨ё⟩ и ⟨е⟩ су одвојена и нису заменљива.

Дунгански језик уреди

За разлику од руског правописног система, ⟨ё⟩ је обавезан у ћирилици коју користи Дунган. У том синитском језику разлика ⟨е⟩ / ⟨ё⟩ је пресудна, јер се прва употребљава на такав начин да се на стандардном кинеском језику напише слог који би имао пињин написан ие, а друга се употребљава за слог који се појављује као јао у пињину. ⟨ё⟩ је веома истакнут у правопису на Дунгану, јер се врло чест слог који се појављује као ианг у пињину пише ⟨ён⟩ у Дунгану.

Рачунарски кодови уреди

Знак Ё ё
Назив у Уникоду ВЕЛИКО ЋИРИЛИЧКО СЛОВО ЈО МАЛО ЋИРИЛИЧКО СЛОВО ЈО
Врста кодирања децимална хексадецимална децимална хексадецимална
Уникод 1025 U+0401 1105 U+0451
UTF-8 208 129 D0 81 209 145 D1 91
Нумеричка референца знака Ё Ё ё ё

Референце уреди

  1. ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 2023-09-12.