Ђорђе Симеоновић
Ђорђе Симеоновић (Подгорац, код Бољевца, 6. октобар 1915 – Краљевица, код Зајечара, 27. септембар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
| ђорђе симеоновић | |
|---|---|
 Ђорђе Симеоновић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. октобар 1915. |
| Место рођења | Подгорац, код Бољевца, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 27. септембар 1941. (25 год.) |
| Место смрти | Краљевица, код Зајечара, Србија |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1940. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије |
| Херој | |
| Народни херој од | 27. новембра 1953. |
Биографија уреди
Родио се у селу Подгорац, код Бољевца, 6. октобар 1915. године од оца Симеона и мајке Калине. Отац му је био рудар у оближњем руднику Боговина. Због хромости десне ноге, није могао да обавља сеоске послове, зато су родитељи одлучили да га школују. Основну школу завршио је у родном месту, а нижу гимназију 1930. године у Бољевцу. Желео је да настави школовање, па га је отац уписао у пети разред гимназије у Зајечару. Током школовања сам се издржавао, давајући часове деци зајечарских трговаца и чиновника, а матурирао је 1934. године са одличним успехом. [1]
Исте године уписао је Правни факултет у Београду који је завршио 1938. године. Запослио се у библиотеци факултета и уписао се на докторске студије. Теза на докторским студијама му је била „Положај и осиромашење сељака у Југославији”.[2]
Политички рад уреди
Током студирања пришао је комунистичком покрету. Заједно са Љубомиром Нешићем 1938. је формирао задружну омладинску организацију у Подгорцу. Године 1939. поверено му је руководство омладинским секцијама Удружења Тимочана и Крајинаца. Ђорђе је на терену Тимочке крајине активно радио на оснивању ових секција у градовима и селима.[3] Ове секције су, према замисли Добривоја Радосављевића, служиле као легалан канал партије у окупљању родољуба са подручја Тимочке и Неготинске крајине и њихово припремање за одбрану земље од фашизма. [4]
Члан партије је постао почетком 1940. године. Када је примљен у КПЈ, по директиви ОК КПЈ за Зајечар, формирао је партијску ћелију од пет чланова. Учествовао је у припремама штрајка рудара у руднику Боговина, али штрајк није успео.[5] Почетком Другог светског рата, учествовао је у формирању Бољевачког НОП одреда 28. јула 1941. године. Одред је формиран у месту Балц у подножју планине Малиник. Због хромости остављен је за рад у позадини и захваљујући његовом раду одреду је пришло око 180 људи. У другој половини августа бројао је око 450 бораца. Немци су због постојања партизанских одреда вршили одмазду, палили устаничка села и вешали становнике. Подгорац и Злот су бомбардовани 6. септембра 1941. а потом су ова села 9. и 10. септембра опљачкана и спаљена. На пијаци у Бољевцу 11. септембра стрељано је по 11 људи из оба села. [6] То је имало утицаја и многи су напустили одред.
Погибија уреди
Са председником општине у Подгорцу, Алексом Барбуловићем и четовођом организације Косте Пећанца, Немци су 21. септембра 1941. године организовали потеру у којој је учествовало и неколико стотина сељака. У тој потери је ухваћен Ђорђе и предат Немцима. Спроведен је у Злот, где је подвргнут мучењу, а затим у Зајечар где је такође био мучен, али ништа није одао. [7] Обешен је 27. септембра 1941. године на брду Краљевица, код Зајечара.[8]
Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.[8]
Референце уреди
- ^ Група аутора (1967). Међу првима, књига 2; Миодраг Марковић "Ђорђе Симеоновић". Зајечар: Новинска установа "Тимок". стр. 186.
- ^ Народни хероји Југославије 1982, стр. 195.
- ^ Група аутора (1967). Међу првима, књига 2; Миодраг Марковић "Ђорђе Симеоновић". Зајечар: Новинска установа "Тимок". стр. 187.
- ^ Марковић, Миодраг (2014). Зајечар и околина - Народноослободилачка борба 1941-1945. Зајечар: Савез удружења бораца Народноослободилачких ратова Зајечар. стр. 31. ISBN 978-86-911781-2-3.
- ^ Народни хероји Југославије 1982, стр. 195-196.
- ^ Група аутора (1967). Међу првима, књига 2; Миодраг Марковић "Ђорђе Симеоновић". Зајечар: Новинска установа "Тимок". стр. 192.
- ^ Група аутора (1967). Међу првима, књига 2; Миодраг Марковић "Ђорђе Симеоновић". Зајечар: Новинска установа "Тимок". стр. 195.
- ^ а б Народни хероји Југославије 1982, стр. 196.
Литература уреди
- Народни хероји Југославије том II. Београд: Народна књига. 1982.
