Ђорђе I Грчки
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Ђорђе I (грч. Γεώργιος A; Копенхаген, 24. децембар 1845 — Солун, 18. март 1913) је био син данског краља Кристијана IX и краљ Грчке у периоду 1863—1913. Краљ Ђорђе I је присуствовао отварању првих Летњих олимпијских игара 1896. у Атини.
| Ђорђе I Грчки | |
|---|---|
 краљ Ђорђе I | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. децембар 1845. |
| Место рођења | Копенхаген, Данска |
| Датум смрти | 18. март 1913. (67 год.) |
| Место смрти | Солун, Краљевина Грчка |
| Породица | |
| Супружник | Олга Константиновна |
| Потомство | Константин I Грчки, Ђорђе од Грчке и Данске, Марија од Грчке и Данске, Александра од Грчке и Данске Никола од Грчке и Данске, Андреј од Грчке и Данске, Кристофер од Грчке и Данске, Олга од Грчке и Данске (преминула као беба) |
| Родитељи | Кристијан IX Дански Лујза од Хесен-Касела |
| Династија | Гликсбург |
| Претходник | Ото Грчки |
| Наследник | Константин I Грчки |
Биографија уреди
Грчка краљевска породица је директно проистекла из краљевске куће Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Гликсбург (нем. Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg). Први владар на грчком трону из ове породице био је дански принц Вилијем, син данског краља Кристијана IX. Приликом ступања у престол грчких монарха, прекрштен у православно име Ђорђе I. Његова супруга била је велика кнегиња Олга Константиновна (1851—1926) синовица руског цара Александра II Романова. Венчали су се 1867. године и са њом је имао осморо деце. Као велики путник, настојао је да искористи своје разгранате везе са владарским породицама Европе како би допринео остварењу грчких дипломатских циљева. После политичких спорова, Ђорђе је 1875. године прихватио начело да убудуће мандат за образовање владе поверава само политичарима који уживају "јасно изражену" подршку већине посланика (дедиломени), што је довело до веће стабилности у политичком животу. Ђорђе је успео да превазиђе противдинастичко расположење које је избило на видело после грчког пораза у рату са Турском 1897. године и одговорио је са пуно слуха на захтеве изражене у време Гудијског удара 1909. године за смањивање принчева краљевске куће са високих положаја. Марта 1913. године, док је боравио у посети Солуну, који је тек недавно ушао у састав грчке државе, убио га је Александар Схинас.[1]
Породично стабло уреди
Породица уреди
Супружник уреди
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Олга Константиновна | |
3. септембар 1851. | 18. јун 1926. |
Деца уреди
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Константин I Грчки |  |
2. август 1868. | 11. јануар 1923. | Краљица Софија |
| Принц Ђорђе од Грчке и Данске |  |
24. јун 1869. | 25. новембар 1957. | Мари Бонапарт |
| Принцеза Александра | .jpg) |
30. август 1870. | 24. септембар 1891. | Велики Кнез Павле Александрович |
| Никола од Грчке и Данске |  |
22. јануар 1872. | 8. фебруар 1938. | Велика Кнегиња Елена Владимировна |
| Принцеза Марија | .jpg) |
3. март 1876. | 14. децембар 1940. | Велики Кнез Ђорђе Михаилович; адмирал Перикле Јоанидис |
| Принцеза Олга | 1880. | 1880. | живела неколико месеци | |
| Принц Андреј |  |
2. фебруар 1882. | 3. децембар 1944. | Алиса од Батенберга |
| Принц Кристофер |  |
10. август 1888. | 21. јануар 1940. | Ненси Стјуарт Вортингтон Лидс; Франсоаз од Орлеана |
Референце уреди
- ^ Клог, Ричард (2000). Историја Грчке новог доба. Београд.
Види још уреди
Литература уреди
- Мала енциклопедија Просвета, четврто издање, 1986.
- Клог, Ричард (2000). Историја Грчке новог доба. Београд.
