Википедија

Ђ (ћириличко)

ћириличко слово
Не поистовећивати са Ꚋ ꚋ.
Ћириличко слово Ђ
Позиција у Уникоду
Велико: U+0402
Мало: U+0452
Слова словенских језика
А А́ А̀ А̄ Б В Г
Ґ Ѓ Д Ђ Е Ѐ Е́
Е̄ Ё Є Ж З З́
Ѕ И Ѝ И́ І Ї
Й Ј К Ќ Л Љ
М Н Њ О О́ О̀
Ō П Р С С́ Т
Ћ У Ў Ф Х Ц
Ч Џ Ш Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ Ԃ
Ꚉ Ԭ Ԫ Ꚁ Ӗ Ӂ
Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ З̌
З̱ З̣ Ԑ Ӡ З́ Ԇ
Ꚅ Ӣ Ҋ Ӥ Қ Ӄ
Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ Ӆ
Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ
Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ Ԋ
Ӧ О̃ Ө Ӫ Ҩ Ԥ
Ҧ Ҏ Р̌ Ԗ Ҫ Ԍ
Ҭ Ꚑ Ԏ Ӯ Ӱ Ӳ
Ү Ү́ Ұ Х̑ Ҳ Ӽ
Ӿ Һ Ꙡ Ҵ Ҷ Ӵ
Ӌ Ҹ Ꚇ Ꚓ Ҽ Ҿ
Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ Э̆
Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄ Є̈
Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ Ԝ
Ӏ
Историјска слова
Ꙉ Ѻ Ѹ Ꙋ Ѡ Ѽ Ѿ Ҁ
Ѣ Ꙓ Ꙗ Ѥ Ѧ Ѫ Ѩ
Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Ꙟ Ꚏ Ꚗ Ꙥ Ꙧ Ꙣ
Ꙑ Ꙭ Ꙩ ꙮ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Слово Ђ (Ђ ђ; искошено: Ђ ђ) је ћириличко слово,[1] еквивалент латиничном слову Đ.

Историја уреди

Слово Ђ је настало од раноћириличког слова ђерв (Ꙉ ꙉ).

У старословенској ћирилици име слова је било ꙉервъ, што је значило »дрво«.

Данашње Ђ је конструисано по налогу Вука Стефановића Караџића. Постојало је више предлога за слово (један је направио Павле Соларић, а други Глигорије Гершић). Варијанта која је данас у употреби направљена је од стране Лукијана Мушицког.[2]

Употреба уреди

Слово Ђ се употребљава само у српском језику, понекад се транскрибује и као Dj dj (као у раној Гајевој латиници). Ђ је шесто слово ћирилице српског језика, а употребљава се као представник звучног меког африката (/dʑ/).

Слово је било употребљавано и у српскохрватском језику пре распада Југославије.

Слична и сродна слова уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 2023-09-12. 
  2. ^ Ђорђић 1971.

Литература уреди

 
Ђ на Викимедијиној остави.
 

Овај чланак везан за језик је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђ_(ћириличко)&oldid=26793740”