Јабуковик
Јабуковик је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 46 становника.
Јабуковик | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Црна Трава |
| Становништво | |
| — 2011. |  46 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 54′ 12″ С; 22° 22′ 05″ И / 42.903333° С; 22.368166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 969 m |
.svg)  Јабуковик Јабуковик на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | LE |
Настанак насеља и порекло становништва уреди
Предање каже да је село Јабуковик добило име по томе што се први становници настанили близу једне усамљене јабуке.
Причало се о томе како је неко од тих првих досељеника се вратио у свој стари завичај у Валништу. Кад би Валнишани долазили у посету својим насељеницима на овом подручју, увек би се оријентисали према јабуци; отуда и назив места Јабуковик. Тај први насељени део зове се и Стари Дом (Ланиште).
Село Јабуковик било је сво заједно -„на куп“, и мало најпре седам кућа. Први досељеник овог села звао се Радич. Он је по причању убио у Малнишу Турчина па да би избегао стрељање са својих седам синова, женом и стоком пошао је за Дарковце -да се тамо насели. Носио је децу у кошевима и терао око 40 говеда, међу којима је била његова крава Бреза као хранитељ породице. Јабуковик је онда личио на прави правцати пустињак. Код села Јабуковик Радичева говеда су стала и нису хтела даље. Његова намера да путује даље тиме је била озбиљно пресечена. Верски занесен –„он је рекал да живимо ту“. Сматрао је да стока по божјој вољи неће даље и по „божјој милости“-остао је и ту насеље образовао.
По другом тврђењу досељеници Радичевци из Вланиша су тражили боље земљиште (земљиште под гором) и пошли према Дарковцу. У Јабуковику им застала говеда да би сазнали хоће ли напредовати -у овом селу одсекли су храст и када је стабло пало гледали су хоће ли ћутук остати читав или не-па како је ћутук остао читав, значило је да ће напредовати и ту су остали и насеље формирали. Оба предања кажу да је Радич први досељеник у Јабуковик. Радич је имао седам синова: Богдана, Ивана, Гуљу, Костадина, Игњата, Јакова и Ристу. Према њиховим именима и махале су добиле називе.
Прошлост и старине уреди
У село Јабуковик постоје Горње и Доње Селиште. Постоји Турско рудиште код Ристића, затим Турско Гумно на месту где је данас зграда основне школе и задружна продавница у Јабуковику. Турска вада иде до Турског Рудишта. Постоји и Турски Гроб у Гуљинској махали, затим други Турски Гроб близу махале Иванове Њиве, на месту звано Ширина (близу Тумбе).
Јабуковик је 1879. године пописан као место у Власотиначком срезу. Ту је записано 59 кућа са 475 душа, нема писмених људи а број пореских глава износио је 95.[1]
Основна школа у месту се од 1931. године зове "Стеван Немања".[2]
Демографија уреди
У насељу Јабуковик живи 92 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 55,0 година (52,7 код мушкараца и 57,3 код жена). У насељу има 46 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,11.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
На планинским косама Шиљегарника (975м) и Тумбе(1372м) између Градско-Каланске и Тегошничке реке налази се село Јабуковик. Ова плећата планинска коса није јединствена већ има много споредних удубљења и узвишења. Стрме стене косе спуштају се према рекама Градској, Власини и Тегошници где прелазе у клисуру.
Село Ја б у к о в и к чине махале (1963.г):
- Махале: Г у љ и н ц и-И л ч и н Ч у к а р (10к),
- Махале:Р и с т и н и-Г о р њ а М а х а л а(24к),
- Махале:Н и к о л и н и-Д о њ а М а х а л а(15к),
- Махале:Б а р ц и-Л а н и ш т е (14к),
- Махала: П р и б и л и ц а (6к),
- Махала: П а у н о в е (7к),
- Махала: В л а д и с а в ц и (6к),
- Махала: К о с т а д и н о в и (3к),
- Махале: И в а н о в е Њ и в е (11к) и
- К о ч и н и ш т е (2к); укупно 97 кућа.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 0 | 2 | ||
| 75—79 | 5 | 5 | ||
| 70—74 | 9 | 10 | ||
| 65—69 | 7 | 11 | ||
| 60—64 | 2 | 2 | ||
| 55—59 | 0 | 0 | ||
| 50—54 | 3 | 4 | ||
| 45—49 | 5 | 4 | ||
| 40—44 | 1 | 2 | ||
| 35—39 | 3 | 0 | ||
| 30—34 | 6 | 0 | ||
| 25—29 | 3 | 1 | ||
| 20—24 | 3 | 2 | ||
| 15—19 | 0 | 2 | ||
| 10—14 | 0 | 0 | ||
| 5—9 | 0 | 1 | ||
| 0—4 | 1 | 2 | ||
| Просек : | 52,7 | 57,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 47 | 16 | 23 | 6 | 2 | 0 |
| Женски | 46 | 5 | 25 | 15 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 93 | 21 | 48 | 21 | 3 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 15 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 2 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 17 | 2 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 12 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 12 | 0 | 0 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 0 | 0 | 1 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце уреди
- ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1931. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
