Једњачки жлеб

Једњачки (ретикулатни, езофагеални, лат. sulcus oesophagus) жлеб се пружа од кардије по унутрашњем зиду мрежавца, јасно ограничен са два мишићна набора, у виду усана.

То је продужетак једњака који се спушта преко медијалног зида ретикулума до ретикуло-омазусног отвора. Спољашњи зид ретикуларног жлеба делимично је грађен од попречно-пругасте мускулатуре једњака. Ово доводи до чврсте повезаности између покрета једњака и поменутог жлеба при гутању. Слузокожа овог жлеба слична је слузокожи једњака.

Начин функционисања уреди

Код младих животиња усне овог жлеба се затварају рефлексно и граде цев за време сисања (слично гуменом цреву пресеченом уздуж и мало спирално увијеном, налик на вадичеп). То обезбеђује директан проток млека из једњака, преко езофагеалног жлеба и канала листавца у сириште, чиме се мимоилази бураг и избегава микробна ферментација млека. Млеко, као лако сварљива намирница, нема потребе да се задржава у бурагу и ферментира, посредством бактерија. Ово је посебно значајно при исхрани колострумом и ресорпцији интактних колостралних имуноглобулина.

Затварање усана једњачког жлеба је урођени (безусловни) рефлекс који настаје чим започне сисање и буду надражени рецептори у устима и ждрелу. ^[1]

Иако је ово урођени рефлекс, јачина и дужина овог рефлексног затварања жлеба зависе од:

физичких својстава хране
хемијских својстава хране
старости животиња
начина узимања течности

Референце уреди

^ Стојић, Велибор (2004). Ветеринарска физиологија. Београд: Научна КМД. стр. 227, 228. ISBN 86-84153-33-2.

Литература уреди

Стојић, Велибор (2004) Ветеринарска физиологија. Научна КМД, Београд. стр. 226, 229. ISBN 86-84153-33-2
Радиновић, доц. др Миодраг (2017). Болести подмлатка преживара - практикум. Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. Нови Сад. ISBN 978-86-7520-419-0

Спољашње везе уреди

[1] Стојић, Велибор (2004). Ветеринарска физиологија. Београд: Научна КМД. стр. 227, 228. ISBN 86-84153-33-2.

[1]