Јелена Вукановић
Јелена Вукановић (мађ. Ilona királyné; после 1109 — после 1161) је била ћерка Уроша I Вукановића великог жупана Рашке и његове супруге Ане[1] и супруга угарског краља Беле II Слепог[2].
| Јелена Вукановић | |
|---|---|
 Јелена Вукановић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1109. |
| Датум смрти | 1146. |
| Породица | |
| Супружник | Бела II Слепи |
| Потомство | Елизабета од Угарске, Геза II, Ладислав II Угарски, Стефан IV Угарски, Софија од Угарске |
| Родитељи | Урош I Вукановић Ана Диогенеса |
| Династија | Вукановићи |
| Претходник | кћерка Роберта I од Капуе |
| Наследник | Еуфросина Кијевска |
Биографија уреди
Око 1129. године краљ Стефан II Угарски је договорио са Урошем I венчање свог рођака Беле и Урошеве ћерке Јелене. Краљ је новом брачном пару дао поседе на управљање у околини Толне. После смрти Стефан II, Бела је крунисан 28. априла 1131. године за краља Мађарске. Јелена и Бела су имали шесторо деце: Гезу, Ласла II, Стефана IV, Алмоша[3] Жофију[4] и Елизабету.
Јелена је била велика помоћ своме мужу у управљању државом током његове владавине[3]. Била је веома верна свом мужу и држави, између осталог она је била та која је 1131. године на државном савету у Араду потенцирала погубљење 68 члана мађарске аристократије која је саветовала краља Калмана да ослепи њеног мужа. Према изворима егзекуцији је присуствовао краљ Бела и Јелена, која је била тамо да би била сигурна да су непријатељи њеног супруга кажњени.
Јеленин супруг, краљ Бела II је умро 1141. године и на преесто је дошао њихов најстарији син Геза II. Међутим Јелена је задржала велики утицај у влади и уз помоћ свога брата Белоша је одржавала добре односе и мир на јужним границама краљевства[1]. У овом периоду после смрти краља Беле, покварили су се немачко—мађарски односи и раскинута је веридба Хенрика и Жофије, Јеленине ћерке[5]. Из овог разлога Жофија се замонашила и постала опатица у манастиру Адмонт.[4]
У време Гезине владавине Стефан и Ласло нису били задовољни са титулама и поседима које су имали, па су потражили помоћ код царева Светог римског царства и византијских царева. За време Гезиног живота и владавине ове сплетке нису имале успеха, али је након Гезине смрти 1161. године Манојло I Комнин видео добар моменат да прошири византијски утицај у Мађарској. Помогао је да се са трона скине Стефан III а на његово место поставе прво Ласло II па после њега на кратко време Стефана IV. Ипак и поред свега Стефан III је 1163. године успео да поврати и осигура престо[6][7].
Краљица Јелена је умрла 1161. године.
Породично стабло уреди
| Петрислав | ||||||||||||||||
| Марко | ||||||||||||||||
| 2. Урош I Вукановић | ||||||||||||||||
| 1. Белош Вукановић | ||||||||||||||||
| Константин Диоген | ||||||||||||||||
| Роман IV Диоген | ||||||||||||||||
| Евдокија Макремволитиса | ||||||||||||||||
| Константин Диоген | ||||||||||||||||
| Алусијан, син Јована Владислава | ||||||||||||||||
| ћерка Алусијана Бугарског | ||||||||||||||||
| јерменска племкиња | ||||||||||||||||
| 3. Ана Диоген | ||||||||||||||||
| Манојло Еротик Комнин | ||||||||||||||||
| Исак I Комнин | ||||||||||||||||
| Марија | ||||||||||||||||
| Теодора Комнин | ||||||||||||||||
| Ирина Синадина | ||||||||||||||||
Референце уреди
Литература уреди
- A dömösi prépostság adománylevele[1]
- Zsófia levelei (Жофијина писма)
- Magyarország története Előzmények és magyar történet 1242-ig, Akadémiai Kiadó, Budapest. 1987. ISBN 978-963-05-1518-4.
- Ostrogorsky, Georg (2003). A bizánci állam története. Budapest: Osiris Kiadó. ISBN 978-963-389-383-8.
- Soltész, István: Árpád-házi királynék (Gabo, 1999)
- Kristó, Gyula - Makk, Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (IPC Könyvek, 1996)
- Живковић, Тибор (2004). „Рама у титулатури угарских краљева”. Зборник радова Византолошког института. 41: 153—164.
- Калић, Јованка (1970). „Рашки велики жупан Урош II”. Зборник радова Византолошког института. 12: 21—39.
- Калић, Јованка (1986). „Кнегиња Марија”. Зограф: Часопис за средњовековну уметност. 17: 21—35.
- Калић, Јованка (1997). „Жупан Белош”. Зборник радова Византолошког института. 36: 63—81.
- Калић, Јованка (1998). „Европа и Срби у XII веку”. Глас САНУ. 384 (10): 95—108.
Спољашње везе уреди
- Знамените Српкиње: Јелена од Рашке, краљица Угара („Вечерње новости“, 19. август 2014)
- Како је Јелена наредила убиство 68 аристократа и постала Илона Страшна („Блиц”, 19. јануар 2018)
- ^ Szabó Dénes: A dömösi prépostság adománylevele (1138/1329), Magyar Nyelv, 1936. 5-6. 204.