Јелена Генчић
Јелена Генчић (Београд, 9. октобар 1936 — Београд, 1. јун 2013[1]) била је југословенска и српска рукометашица, тенисерка, тениски тренер и редитељка.
| Јелена Генчић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 9. октобар 1936. |
| Место рођења | Београд,  Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 1. јун 2013. (76 год.) |
| Место смрти | Београд,  Србија |
| Спортске информације | |
| Спорт | Рукомет Тенис |
| Клуб | ЖРК Црвена звезда (рукомет) ТК Партизан (тенис) |
Награде и медаље
| |
Каријера уреди
Рођена је као једна од седморо деце. Отац Јован Генчић је из угледне српске породице, а мајка Хермина пореклом Аустријанка. Њен деда Лазар Генчић студирао је медицину у Бечу, пре повратка у Србију и постао први хирург у земљи, а баба по оцу Ана Пачић била је праунука Томе Вучића-Перишића. После избијања Првог светског рата, узео је активну улогу у српској војсци, преживео је исцрпљујући конфликт са чином пуковника.[2] Брат њеног деде је Ђорђе Генчић који је обављао функцију министра унутрашњих послова у влади Николе Пашића.
Истовремено се бавила и тенисом и рукометом. У то време играо се велики рукомет до 1958, а мали рукомет (данас само рукомет) био је још у повоју, а активно се играо од 1953. Обично је била голман играјући заједно са мушкарцима у школи и на улици. Њену храбру игру на голу су запазили стручњаци и позвали су је у Црвену звезду. Убрзо је постала незаменљива, па су је позвали у репрезентацију где је једно време била и капитен. Репрезентација Југославије у великом рукомету (жене) у којој је била и Јелена Генчић учествовала је (једини пут) на Светском првенству у великом рукомету 1958. у Немачкој и заузела 5 место. Те године гасио се велики рукомет, а све више се афирмисао мали. Прво СП у малом рукомету организовано је 1957, у Београду на Ташмајдану, где је репрезентација опет са Генчићевом на голу освојила бронзану медаљу. После тога посветила се само тенису. Интересантно је да је Јелена истовремено играла рукомет у Црвеној звезди, а тенис у Партизану. За ТК Партизан играла је од 1954. до 1976. и на домаћој сцени била је 20 пута првакиња Југославије: 2 пута појединачно (1958 и 1964), 6 пута у женским паровима и 12 пута у мешовитим паровима, (са разним партнерима) док је 11 пута била друга.
Јелена Генчић је завршила историју уметности, бавила се фотографијом и радила је цео радни век у школском и културном програму РТБ, као уредник и режисер програма.
После повлачења из спорта средином седамдесетих година 20. века почела је каријеру као тениски тренер, где је имала доста успеха у откривању и подучавању будућих великих шампиона Монике Селеш, Горана Иванишевића и Новака Ђоковића.[3]
Преминула је 1. јуна 2013. у 77. години и сахрањена 5. јуна у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Преминула Јелена Генчић („Блиц“, 1. јун 2013)
- ^ „Jelena Genčić: Otkrila sam novog Novaka Đokovića”. zena.blic.rs. Архивирано из оригинала 29. 04. 2012. г. Приступљено 4. 5. 2012.
- ^ „Blic:Jelena Genčić trenira novo tenisko čudo od deteta”. www.blic.rs. Приступљено 4. 5. 2012.
Литература уреди
- Алманах југословенског спорта 1943 — 1963. Издање Југословенског савеза организација за физичку културу (ЈСОФК) Штампа: Спортска књига, Београд 1964.
