Јефтимије Поповић
Јефтимије Поповић (1792—1876)[1] био је академски сликар, иконописац из Великог Бечкерека.
Јефтимије Поповић је типичан представник нашег бидермајерског сликарства, без уметничке маште и храбрости, сладуњав у колориту али са израженим осећам стила.[2]
Биографија уреди
Родио је 30. октобра 1792.[3] године у Великом Бечкереку, као син Теодора (1747—1807) молера и Симеоне. Брат је такође иконописца Георгија Поповића.[4]
Студирао је Уметничку академију у Бечу од 1819. године, где је затим као академски сликар живео 1823. године.[5] Године 1822.[6] на једној изложби у Бечу је излагао свој рад - портрет. Бавио се много графиком, као мало који српски сликар.
Његово школовање за сликара је финансијски помагао књаз Милош. Позвао га је 1823. године српски књаз да дође из Беча где је живео у Србију, ради портретисања књаза и чланова његове породице. Заслужан је као покретач оснивања једне уметничке галерије у Србији. Рано је престао да слика.
Израдио је бар 20 квалитетних портрета, један је од првих представника портретског сликарства међу Србима у Банату. Познати рад је "Портрет Лукијана Мушицког".[7]
У роману Јована Стерије Поповића „Светислав и Милева” графичку илустрацију је управо израдио Јевтимије Поповић 1829. године.
Иконостаси уреди
Референце уреди
- ^ Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001.
- ^ а б "Зрењанин", монографија града, Зрењанин 1966.
- ^ "Службени лист Српске православне цркве", Београд 1969.
- ^ Александар Станојловић: "Петровград", монографија града, Петровград 1938.
- ^ "Дело", Београд 1909.
- ^ "Тај дивни колорит граждансва", каталог изложбе, Зрењанин 2009.
- ^ Никола Шлајх: "Монографија града Великог Бечкерека", Зрењанин 2018.
- ^ "Хисторијски зборник", Загреб 1950.
- ^ Димитрије Калезић: "Енциклопедија православља", Београд 2002.