Јован Гец
Јован Гец (Пирот, 22. јули 1893.[1] или 3. јануар 1894 — Београд, 9. јануар 1962) био је српски глумац, режисер и драмски писац.[1] Био је ожењен глумицом Милом Гец.[2]
| Јован Гец | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. јул 1894. |
| Место рођења | Пирот, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 9. јануар 1962. (67/68 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
| Занимање | Филмски глумац |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија уреди
Јован Гец је рођен у Пироту, где је завршио основну школу. Шест разреда гимназије завршио је у неколико места у Србији где му је отац Фрања, који био је ветеринар, службовао. Кратко је радио у апотеци да би изучио за апотекарског помоћника. Глумачку каријеру почео је у Скопљу 9. децембра 1909. године с путујућом позоришном дружином Љубомира Рајичића Чврге. За кратко време, променио је неколико путујућих позоришта, да би 1912/13. био члан позоришне дружине Тоша Јовановић.[3]
Учествовао је у Првом светском рату, био двапут рањен, па заробљен и одведен у Ашах у заробљенички логор, где је наступао у логорском позоришту. Побегавши из логора, извесно време живео је у Бечу. После Првог светског рата био је глумац у разним позориштима: Српско народно позориште у Новом Саду, позориште у Сарајеву, позориште у Сплиту, позориште у Загребу, позориште на Цетињу, позориште у Скопљу, Народно позориште у Београду. Повремено се бавио и режијом. Током рата је учествовао у „Централи за хумор”.[4] Пензионисан је 31. децембра 1950. године.[3]
У Првом светском рату и између два рата одликован је Златном медаљом Милоша Обилића за храброст, Орденом Југословенске круне IV реда и Орденом Светог Саве IV реда, а после Другог светског рата Орденом рада II реда.[3]
Писао је и драмске текстове. Прву драму Стаза написао је 1923. године. Са Владом Мијушковићем написао је комедију Моји ђетићи, која је извођена 1939. године. На сцени су му извођени још и Црни и бели Цигани, Деда на продају, Бесни Теофило, Казанова, На силу ћерка, Маскота, Чукур-чесма и други комади.[3]
Филмографија уреди
| 1940 ▼ | 1950 ▼ | 1960 ▼ | Укупно | |
|---|---|---|---|---|
| Дугометражни филм | 1 | 10 | 5 | 16 |
| ТВ филм | 0 | 1 | 1 | 2 |
| ТВ серија | 0 | 0 | 1 | 1 |
| Укупно | 1 | 11 | 7 | 19 |
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1940-е ▲ | |||
| 1948. | Бесмртна младост | Верин отац | |
| 1950-е ▲ | |||
| 1954. | Стојан Мутикаша | Стојан Мутикаша | |
| 1955. | Јубилеј господина Икла | просјак | |
| 1955. | Шолаја | трговац | |
| 1955. | Ханка | продавац накита на Базару | |
| 1956. | Зле паре | капетан Митар | |
| 1957. | Поп Ћира и поп Спира | поп Спира | |
| 1958. | Четири километра на сат | шеф полиције | |
| 1958. | Госпођа министарка | ујка Васа | |
| 1958. | La tempesta | Капитано Димитри | |
| 1959. | Лажа и Паралажа | ||
| 1959. | Бели ђаво | Ибрам Беј | |
| 1960-е ▲ | |||
| 1960. | Велики подухват | ||
| 1960. | Боље је умети | Сјор Дује | |
| 1959-1960. | Сервисна станица | чика Аврам | |
| 1961. | Нема малих богова | Аврам | |
| 1961. | Дан четрнаести | рецепционер | |
| 1961. | Не убиј | генерал у затвору | |
| 1961. | Срећа у торби | Аврам | |
Извори уреди
- ^ а б Српски биографски речник II том, В ‐ Г, Матица српска, Нови Сад (2004) (језик: српски)
- ^ „ГЕЦ Мила рођ. Грујић”. snp.org.rs. Приступљено 16. 4. 2020.
- ^ а б в г „Енциклопедија Српског народног позоришта”. snp.org.rs. Приступљено 16. 4. 2020.
- ^ "Коло", 12. дец. 1942, стр. 12
