Епископ шумадијски Јован

епископ шумадијски (2002—), игуман Манастира Студенице (1986—1993)
(преусмерено са Јован Младеновић)

Јован (световно Јовица Младеновић; Добраче код Ариља, 11. септембар 1950) епископ је шумадијски. Бивши је епископ западноамерички (19942002) и викарни епископ тетовски (1993).

Јован
(Младеновић)
250п
Владика Јован, 2014.
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија шумадијска
Чинепископ
Титулаепископ шумадијски
СедиштеКрагујевац
Године службеод 2002.
ПретходникСава (Вуковић)
Претходна епархијаЕпархија западноамеричка
Године службе19942002.
ПретходникХризостом (Столић)
НаследникМаксим (Васиљевић)
Лични подаци
Световно имеЈовица Младеновић
Датум рођења(1950-09-11)11. септембар 1950.(73 год.)
Место рођењаДобраче, код Ариља, ФНР Југославија

Године његове службе обележили су уређење црквених општина у Северној Македонији, завршавање радова на храмовима широм Шумадије, али од 2007. и неколицина инцидената и изгреда који су испраћени у српским медијима.

Биографија уреди

Рођен је у породици оца Радојка и мајке Стане, који су имали четрнаесторо деце.[1] Основну школу је завршио у родном селу. Са једанаест година одлази у манастир Св. Архангели у Клисури у којем остаје као искушеник. Крајем 1963. године прелази у манастир Студеницу где остаје тридесет година. Године 1969. завршава Монашку школу СПЦ у манастиру Острогу са одличним успехом, а затим одлази на служење војног рока у Словенију у Випаву. У манастиру Студеници 1971. године прима монашки постриг. Ту га епископ жички др Василије (Костић) рукополаже у чин ђакона и поставља за сабрата манастира Студенице. Исте године се уписује се у петоразредну Богословију Светог Саве у Београду, коју завршава 1974. године са одличним успехом. Богословски факултет уписује исте године, а дипломира 1980. године и 25. јула постаје студенички игуман где је од 1983. до 1989. године прошао звања од синђела, протосинђела и архимандрита.

На заседању Светог архијерејског сабора СПЦ у пролеће 1993. године изабран је за викарног епископа тетовског и поверена му је дужност администратора за све епархије СПЦ у Републици Македонији.[2] Архијерејску хиротонију је 25. јула 1993. године у манастиру Студеници извршио патријарх српски Павле уз учешће 24 епископа. Након тога, епископ Јован је као администратор покушао да посети епархије СПЦ у Македонији, али рад на том подручју му је био онемогућен. Стога је привремено боравио у манастиру Прохор Пчињски и одатле је вршио своје администраторске дужности. Упркос отежаним условима, успео је да уреди дванаест црквених општина у Македонији и поставио је тројицу свештеника.

Наредне године изабран је за епископа западноамеричког, а осам година касније (2002), после смрти епископа Саве Вуковића постаје епископ шумадијски. Док је био у САД изградио је и обновио цркве у Мораги, Лос Анђелесу, Џексону, Јуџину итд. Постарао се да се објаве дела владике Николаја на енглеском језику. Тренутно је на челу једне од епархија која има највише верника у СПЦ где се такође стара о изградњи и завршавању великог броја храмова и издавачком делатношћу. На Светом архијерејском сабору 2004. године одржаном у манастиру Житомислић изабран је у Свети архијерејски синод Српске православне цркве.

Дана 30. јануара 2015. добио је Златну повељу и постао редовни члан Српске краљевске академије научника и уметника.[3]

Конфликти уреди

Владика Јован је 2007. године суспендовао Небојшу (Стевића), пароха цркве у селу Венчане код Аранђеловца. У позадини њиховог разлаза било је теолошко питање, будући да се венчански свештеник није придржавао појединих новоустановљених правила у црквеном појању и служењу литургије.[4] Сеоска црква била је закључана на празник Цвети, и остала закључана све до после Ускрса.[5] Смена попа Небојше изазвала је у селу вишедневне протесте неколико хиљада мештана Венчана и околних села, који се нису слагали са одлуком епископа, коме су скандирали да је новотарац (да уводи новотарије).[6] Владика Јован је изазвао бес мештана рекавши да су они уставши на њега, устали и на Цркву Христову, и да су грешници ако не слушају свога епископа.[4]

Исте године, у суседном селу Тулеж, а приликом освећења цркве, владика је дошао у сукоб са црквеним хором, који одређене деонице није певао онако како је владика наложио.[7] Младеновић је прекинуо литургију, и хор избацио напоље, узвикујући марш! марш!.[7] Исти мотив био је повод за свађу са сестринством манастира Грнчарица код Баточине, али су у овој прилици монахиње остале чврсте у својој одлуци да неће уводити новине у своју вишедеценијску праксу црквеног појања.[7]

Владика се замерио и парохијанима Лапова, када је изразио јавно негодовање што на споменику Дражи Михаиловићу четнички генерал не држи крст у руци. Мештани су објаснили да су Дражу држали за ратника, а не за свеца.

Године 2008. Удружење свештеника српске православне цркве упутило је отворено писмо митрополиту Амфилохију (Радовићу), у коме су епископа Јована Младеновића оптужили за шверц дроге преко шумадијске епархије, као и за подвођење малолетних девојака.[8]

Десет година после инцидента у Венчанама, сличан се догодио у насељу Белошевац код Крагујевца, када је забранио чинодејствовање свештенику Саши (Огњановићу), и упутио га на црквени суд.[9][10] Владика је оца Сашу још оптужио да не познаје типик. И ова одлука изазвала је протесте неколико хиљада људи, којима је сметало и то што је нови свештеник био син владикиног благајника.[10] Мештани, који су веровали да је епархија свештенику највише замерила то што нема тарифу,[11][12] за дан су сакупили више од две хиљаде потписа за његово враћање у службу.[13][14]

Референце уреди

  1. ^ Administrator. „Биографија - Епархија Шумадијска”. eparhija-sumadijska.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-08-17. 
  2. ^ Пузовић 1999, стр. 171.
  3. ^ „Златна повеља СКАНУ Епископу шумадијском Јовану (СПЦ, 5. фебруар 2015)”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2015. г. Приступљено 05. 02. 2015. 
  4. ^ а б „Чекају се одлуке Сабора СПЦ”. Данас. Приступљено 27. 2. 2022. 
  5. ^ „После Васкрса нови протест”. Данас. Приступљено 2. 8. 2022. 
  6. ^ „Не дају оца Небојшу”. Политика. Приступљено 2. 8. 2022. 
  7. ^ а б в „Владика не воли како поп пева”. Новинар. Приступљено 27. 2. 2022. 
  8. ^ „Отворено писмо”. Новинар. Приступљено 28. 2. 2022. 
  9. ^ Карталовић, Бране. „Црквени раскол у Крагујевцу”. Политика. Приступљено 2. 8. 2022. 
  10. ^ а б „Новотарци не верују у Бога”. Борба за веру. Приступљено 27. 2. 2022. 
  11. ^ „Трагом побуне парохијана у Крагујевцу”. Телеграф. Приступљено 2. 8. 2022. 
  12. ^ „Свештеник отпуштен јер премало наплаћује”. Мондо. Приступљено 2. 8. 2022. 
  13. ^ „Ко нам руши цркву?”. Борба за веру. Приступљено 27. 2. 2022. 
  14. ^ „Верници бране свештеника од владике”. Ал Џазира. Приступљено 2. 8. 2022. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди


-
викарни епископ тетовски
19931994
-
епископ западноамерички
19942002
епископ шумадијски
од 2002
-