Јован Хаџи-Васиљевић

Јован Хаџи-Васиљевић (Врање, 18. октобар 1866Београд, 29. март 1948) био је српски историчар, етнограф и књижевник.

Јован Хаџи-Васиљевић
Датум рођења(1866-10-18)18. октобар 1866.
Место рођењаВрање
  Османско царство
Датум смрти29. март 1948.(1948-03-29) (81 год.)
Место смртиБеоград
  ФНРЈ

Биографија уреди

 
Јован Хаџи-Васиљевић 1899.

Основну школу завршио је у Врању, гимназију у Врању и Нишу, а Велику школу (историјско-филолошки одсек) у Београду. Докторат из филозофије положио је у Бечу 1898. Као чиновник Министарства иностраних послова службовао је од 1898. до 1904. у Битољу, Скопљу и Београду.

Државну службу напустио је 1904. Од тада па до 1940. године био је секретар Друштва Светог Саве. Све време је радио на националном просвећивању Срба у Турској. Учесник је Балканских ратова и Првог светског рата.

Јован Хаџи-Васиљевић је написао велики број радова из историје, географије и етнологије. Вредност његових радова је у томе што су засновани на теренским истраживањима, а посебно на просторима Старе Србије и Македоније (Јужне Србије). Био је уредник часописа Браство, билтена Друштва Светог Саве.

Најважнији радови уреди

Најважнији радови Јована Хаџи-Васиљевића су:

Спомен биста у Врању уреди

У градском парку у Врању 2012. постављена је спомен биста са његовим ликом. Такође и једна улица у Bрању носи његово име. [1]

Референце уреди

Спољашње везе уреди