Јово Максић
Јово Максић (Босанско Грахово, 28. фебруар 1972) српски је глумац.
| Јово Максић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 28. фебруар 1972. |
| Место рођења | Босанско Грахово, СФРЈ |
| Занимање | филмски, телевизијски и позоришни глумац |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија и каријера уреди
Одрастао је у Книну, где је живео све до прогона Срба из Хрватске, односно операције „Олуја”, након чега долази у Београд и уписује Факултет драмских уметности Универзитета уметности у класи професора Предрага Бајчетића, где дипломира 1998. године.[1][2]
Од 1997. године био је члан позоришта „Душко Радовић” Београд, радио у Народном позоришту „Стерија Поповић” у Вршцу и у Атељеу 212, а данас је глумац са сталним ангажманом у Београдском драмском позоришту.[3][4] Глуму је уписао непланирано, а током студирања, са вршачким позориштем је потписао уговор и био њихов стипендиста годину дана.[2]
Прву улогу на телевизији Максић је остварио 2004. године, када се појавио у једној епизоди серије Лифт као електричар, а након тога имао улогу Драгише у филму Гуча! из 2006. године.[2] У филму Слободана Шијана, С. О. С. — Спасите наше душе из 2007. године имао је малу улогу милиционера, а након тога улогу Боре у две епизоде ТВ серије Сељаци.[5] Улогу ратног ветерана остварио је у филму Живот и смрт порно банде, а након тога и улогу Манета у филму Беса, оба премијерно приказана 2009. године.[6] У филму Октобар из 2011. године имао је улогу Драгана, а наредне године улогу Јасниног оца у филму Клип.[7] Остварио је улогу шефа у краткометражном филму Мамци и удице, а након тога и улогу Јове у пет епизода ТВ серије Фолк. Улогу Милета Мајмуна имао је у кратком филму Ноћас ми срце пати, а исте, 2014. године улоге у филмовима Исцељење и Le Garcon где је играо као отац.[3] Остварио је улогу Митра у једној епизоди ТВ серије Ургентни центар, као и улогу Милана у филму Отаџбина. У филму Мирослава Момчиловића, Смрдљива бајка, Максић је имао мању улогу полицајца, а након тога и улогу Лустера у филму Дневник машиновође из 2016. године.[8] У краткометражном филму Фајронт појавио се као полицајац и у једној епизоди серије Андрија и Анђелка, као водич.
Године 2017. појавио се у кратком филму Грофов мотел, као Војо, а након тога и у филму Јовке Рас, Петак 13., као видовити Деско.[3] Улогу полицајца Данета Максић је тумачио у ТВ серији Убице мог оца, а након тога имао улогу и у филму Терет. Као Романов појавио се у филму Бела врана, а улогу остварио и у филму Предрага Антонијевића, Заспанка за војнике као аустроугарски војник.[9] У српско-хрватској теленовели Погрешан човек остварио је улогу Владимира Рахманова у седам епизода. Као Иван појавио се у ТВ серији Беса, а након тога и у улози српског војсковође Дамјана Поповића у филму Краљ Петар Први. Остварио је улогу и у краткометражном филму Јесењи валцер, а након тога имао улогу инспектора у филму Није све као што изгледа из 2019. године. Глумио је и у серијама Група и Швиндлери као Гула Чабар, а након тога и у филму Отац.[10] Остварио је улоге у ТВ серијама Јужни ветар као Живац и Тајкун као портир.[11] Улогу Косте имао је у серији Кости, као и улогу у филму Сеновити Медитеран.[3]
Остварио је улоге у представама као што су: „Лилиом”, „Сумрак богова”, „Ружни прљави, зли”, „Тркач”, „Лажеш Мелита”, „Страшне приче браће Грим”, „Ричард на тобогану”, „Бунар”, „Скоро свако може да падне (осим чапље)”, „Алиса у земљи чуда”, „Вештице”, „Палилулски роман” и другим.[12][2][1]
Током каријере остварио је запажен број позоришних, телевизијских и филмских улога.[2]
Награде уреди
- Стеријина награда за глумачко остварење за улогу у представи „Бунар” Стеријино позорје, Нови Сад (2012)[13]
- Награда за улогу у представи „Бунар” Театар фест Петар Кочић, Бањалука (2012)[14]
- Златни ловоров вијенац за најбоље глумачко остварење за улогу у представи „Бунар” 52. Интернационални театарски фестивал МЕСС, Сарајево (2012)[15]
Филмографија уреди
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 2000-е | |||
| 2004. | Лифт | први електричар | |
| 2006. | Гуча! | Драгиша | |
| 2007. | С. О. С. — Спасите наше душе | милиционер | |
| 2009. | Сељаци | Бора/младин отац | |
| 2009 | Горки плодови | Феђа Мунижаба | |
| 2009. | Живот и смрт порно банде | ратни ветеран, друга жртва | |
| 2009. | Беса | Мане | |
| 2010-е | |||
| 2011. | Октобар | Драган | |
| 2012. | Клип | Јаснин тата | |
| 2014. | Мамци и удице | шеф | |
| 2014. | Фолк | Јова | |
| 2014. | Ноћас ми срце пати | Миле Мајмун | |
| 2014. | Исцељење | ||
| 2014. | Le Garcon | отац | |
| 2015. | Ургентни центар | Митар | |
| 2015. | Отаџбина | Милан | |
| 2015. | Смрдљива бајка | полицајац I | |
| 2016. | Дневник машиновође | Лустер | |
| 2016. | Фајронт | полицајац I | |
| 2016. | Андрија и Анђелка | водич | |
| 2017. | Грофов мотел | Војо | |
| 2015. | Петак 13. | видовити Деско | |
| 2018 | Убице мог оца | полицајац Дане | |
| 2018. | Терет | ||
| 2018. | Бела врана | Романов | |
| 2018. | Заспанка за војнике | аустроугарски војник | |
| 2018 | Погрешан човек | Владимир Рахманов | |
| 2019. | Беса (ТВ серија) | Иван | |
| 2019. | Краљ Петар Први | Дамјан Поповић | |
| 2019. | Јесењи валцер | човек | |
| 2019. | Није све као што изгледа | инспектор | |
| 2019. | Група | Креза | |
| 2019—2020 | Швиндлери | Гула Чабар | |
| 2020-е | |||
| 2020. | Отац | Горан | |
| 2020. | Дара из Јасеновца | Младен | |
| 2020. | Јужни ветар | Живац | |
| 2020. | Тајкун | портир | |
| 2020. | Кости | Коста Говоруша | |
| 2020−2023. | Радио Милева | Срећко | |
| 2020−2023. | 12 речи | инспектор Пешић | |
| 2021. | Тајне винове лозе | Жути | |
| 2021. | Клан | Архитекта Вељко | |
| 2021. | Црна свадба | Саша | |
| 2021. | Дрим тим | Стевица | |
| 2021. | Азбука нашег живота | Јован | |
| 2021. | Адвокадо | водитељев отац | |
| 2021. | Лихвар | Кантар | |
| 2022. | Луча | Петар | |
| 2022. | Траг дивљачи | Јеленко Калчић | |
| 2023. | Олуја | Илија | |
| 2023. | Дара из Јасеновца (мини-серија) | Младен | |
| 2023. | Oлуја (ТВ серија) | Илија | |
| 2023. | Момак и девојке | Јованин отац | |
| 2023. | Посета | стражар у затвору | |
| 2023. | Хероји Халијарда | Миладин Бркић | |
| 2023. | Тунел | Живота | |
| 2023. | Кафана на Балкану | Коле | |
| 2023. | Државни посао | Млађо | |
| 2024. | Недеља | командир | |
| 2024. | Кожа (ТВ серија) | Жарко Којић | |
| 2024. | Ваздушни мост | Миладин Бркић | |
| 2024. | Време смрти (ТВ серија) | Драгутин | |
| 2024. | Сеновити Медитеран | ||
| 2024. | Мраз | ||
| 2024. | Воља синовљева | ||
| 2024. | Нобеловац | Сава Поповић Глиста | |
Референце уреди
- ^ а б „Jovo Maksić”. ticket.rs. Приступљено 17. 4. 2020.
- ^ а б в г д „Глума је игра у којој је све допуштено”. Политика. 25. 11. 2011.
- ^ а б в г „Jovo Maksić za "Nezavisne": Danas se normalnom, nažalost, čudimo”. nezavisne.com. Приступљено 17. 4. 2020.
- ^ „Jovo Maksić: Teško je iskreno praštati”. Вечерње новости. 12. 11. 2015.
- ^ „S. O. S. - Spasite nase duse (2007)”. ИМДб. Приступљено 17. 4. 2020.
- ^ „Filmski susreti - Život i smrt porno bande”. 2009.sofest.rs. Приступљено 17. 4. 2020.
- ^ „Premijera filma “OKTOBAR””. domomladine.org. 5. 10. 2011.
- ^ „Смрдљива бајка”. artvista.rs. Приступљено 17. 4. 2020.
- ^ „Patriotizam postoji”. vreme.com. 8. 11. 2018.
- ^ „Završeno snimanje filma Otac”. sitoireseto.com. 29. 11. 2018.
- ^ „Hrabar i omražen: Kreće serija “Tajkun” o licu i naličju današnjice”. Вечерње новости. 8. 3. 2020.
- ^ „Jovo Maksić ponovo u predstavi reditelja Egona Savina” (PDF). plavno.rs. Приступљено 18. 4. 2020.
- ^ „Završeno Sterijino pozorje”. Радио телевизија Србије. 3. 6. 2012.
- ^ „Bunar trijumfovao u Banjaluci”. seecult.org. 11. 6. 2012.
- ^ „Проглашени побједници МЕСС-а”. 6yka.com. 8. 10. 2012. Архивирано из оригинала 05. 09. 2020. г. Приступљено 17. 04. 2020.
Спољашње везе уреди
- Јово Максић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Maksić, Jovo Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
