Јохан фон Хербек
Јохан Ритер фон Хербек (нем. Johann Ritter von Herbeck, 25. децембар 1831 – 28. октобар 1877) је био аустријски музичар, диригент и композитор, рођен у Бечу, најпознатији по томе што је предводио премијеру „Недовршене“ симфоније Франца Шуберта.
Јохан фон Хербек | |
|---|---|
 Јохан фон Хербек на литографији Карла Ланцеделија (око 1850. године). | |
| Датум рођења | 25. децембар 1831. |
| Место рођења | Беч |
| Датум смрти | 28. октобар 1877. (45 год.) |
| Место смрти | Беч |
Био је практично самообразовани музичар, али је напорним радом брзо напредовао од места хориста до професора на Бечком конзерваторијуму. Од 1859. до 1870. и поново од 1873. до 1877. дириговао је концертима Друштва пријатеља музике, који су под његовим енергичним руководством постали догађаји од највеће важности. Године 1866. постављен је за главног дворског капеља, а од 1871. до 1875. био је директор Царске опере, дајући оставку због интрига и сметњи које није могао да трпи.[1]
Био је велики поборник музике Франца Шуберта и дириговао је премијером његове „Недовршене” симфоније 1865. Године 1867. дириговао је прва три става Брамсовог Немачког реквијема . Дириговао је и бечком премијером Вагнерове опере Мајстори певачи из Нирнберга.[2] Био је прилично утицајан у локалном музичком животу током већег дела своје каријере. Био је одговоран за именовање Антона Брукнера у Бечу и био је један од његових најватренијих присталица. Хектор Берлиоз га је описао као првокласног диригента.[2]
Написао је много одличних деоница и неке инструментале. Његова оркестарска музика је укључивала Танцмоменте (деонице за плес које је Франц Лист аранжирао за соло клавир, С. 492), Уметников пут (нем. Künstlerfahrt), Симфонијске варијације и неколико симфонија, међу њима и Симфонију у де-молу са оргуљама (бр. 4, његов опус 20, објављен 1878. постхумно[3]). Написао је и Гудачки квартет у Ф, оп. 9, а разна друга дела су остала у рукопису.[1] Једно од његових најомиљенијих дела је Пуери Конћините, божићни мотет за дечачки хор и соло глас. 1866. написао је Велику мису за хор, оргуље и оркестар, коју су снимили Минхенски филхармонијски хор и Филхармонија Фестива којом је дириговао Герд Шалер.[4] [5]
Године 1874, три године пре смрти, Хербек је постављен на трећи ранг Гвоздене круне, чиме је уздигнут до витешког звања, и од тада је био „Јоханн Ритер фон Хербек“.[1] [2] Његов син Лудвиг написао је мемоаре свог оца 1885.[1]
Литература уреди
- Е. Ханслик, Свита (E. Hanslick,Suite (Zwei Wiener Kapellmeister), Vienna, 1884)
- Давид Евен, Енциклопедија концертне музике (David Ewen, Encyclopedia of Concert Music. New York; Hill and Wang, 1959).
Извори уреди
- ^ а б в г Grove's Dictionary of Music and Musicians, 5th ed., 1954
- ^ а б в Embellishments Архивирано 2011-05-25 на сајту Wayback Machine
- ^ „Hofmeisters Monatsberichte”. Leipzig: Friedrich Hofmeister. фебруар 1878. Приступљено 23. 10. 2012.
- ^ Pizzicato (germ.)
- ^ Prestocassical
Спољашње везе уреди
- Free scores by Јохан фон Хербек in the Choral Public Domain Library (ChoralWiki)
- Јохан фон Хербек (бесплатне песме за субјекат) на сајту IMSLP (језик: енглески)
