Југословенски позоришни фестивал

Југословенски позоришни фестивал је регионална смотра најбољих позоришних представа у текућој сезони. Одржава се у Ужицу у новембру сваке године. Народно позориште Ужице је организатор, а покровитељи фестивала су Министарство културе и информисања РС и Град Ужице. Фестивал има такмичарски карактер, а најбољима у више категорија додељује се награда Ардалион. JПФ један је од најеминентнијих и најзначајнијих позоришних фестивала у Србији, поред београдског БИТЕФА и новосадског Стеријиног позорја.

Југословенски позоришни фестивал
Датум(и)новембар сваке године
Основан1996
Типпозоришни
ЛокацијаУжице
ОснивачиНародно позориште Ужице и позоришни редитељ Бранко Поповић
Веб-сајт
Југословенски позоришни фестивал

Организација уреди

На челу Фестивала налази се градоначелник Ужица, а директор ЈПФ је и директор Позоришта. Савет Фестивала именује уметничког директора, селектора и усваја репертоар као и пратећи програм.[1] Жири фестивала додељује статуе Ардалиона најбољим у следећим категоријама: за најбољу представу, за режију, за женску и мушку улогу, за најбољег младог глумца, за епизодну улогу, за сценографију и костимографију и за неки од елемената који нису обухваћени претходним наградама.[2]

Историјат уреди

Фестивал је први пут одржан 1996. године са идејом да буде смотра најбољих позоришних представа СР Југославије, тј. представа из Србије и Црне Горе. Идеја и концепција фестивала је потекла од тадашњег директора Народног позоришта Ужице, позоришног редитеља Бранка Поповића. Године 2007. на предлог професорке Милене Драгићевић Шешић фестивал је прерастао у смотру најбољих позоришних представа из југословенских држава које говоре истим језиком: Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. Отуда и слоган фестивала “Без превода”.

Награде уреди

За најбољу представу: уреди
  • 1996. ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ из Београда за предству БУРЕ БАРУТА Дејана Дуковског у режији Слободана Унковског
  • 1997. ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ из Београда за представу МИЗАНТРОП Молијера у режији Дејана Мијача
  • 1998. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ из Ужица за представу КАКО ЗАСМЕЈАТИ ГОСПОДАРА виде Огњеновић у режији Кокана Младеновића
  • 1999. СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ из Новог Сада за представу МЕРА ЗА МЕРУ Вилијема Шекспира у режији Дејана Мијача
  • 2000. АТЕЉЕ 212 из Београда за представу ДИВЉИ МЕД Мајкла Фрејна по Антону П. Чехову у режији Дејана Мијача
  • 2001. ЦРНОГОРСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ из Подгорице за представу МАЛОГРАЂАНИ Максима Горког у режији Паола Мађелија
  • 2002. ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ из Београда за представу СКУП Марина Држића у режији Јагоша Марковића
  • 2003. ЦРНОГОРСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ из Подгорице за представу НИГДЈЕ НИКОГ НЕМАМ Едварда Бонда у режији Егона Савина
  • 2004. ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ из Београда за представу МЛЕТАЧКИ ТРГОВАЦ Вилијема Шекспира у режији Егона Савина
  • 2005. ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ из Београда, за представу ХАДЕРСФИЛД Угљеше Шајтинца, у режији Алекс Чизхолм
  • 2006. ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ из Београда за представу „БРОД ЗА ЛУТКЕ” Милене Марковић у режији Слободана Унковског.
  • 2007. АТЕЉЕ 212 ИЗ БЕОГРАДА, за представу „ОДУМИРАЊЕ” Душана Спасојевића, у режији Егона Савина
  • 2008. ГРАДСКО ДРАМСКО КАЗАЛИШТЕ ГАВЕЛА из ЗАГРЕБА за представу САН ИВАЊСКЕ НОЋИ, Виљема Шекспира, у режији Александра Поповског
  • 2009. АТЕЉЕ 212 ИЗ БЕОГРАДА за представу „ШУМА БЛИСТА“ Милене Марковић у режији Томија Јанежича
  • 2010. ЗАГРЕБАЧКО КАЗАЛИШТЕ МЛАДИХ, за представу „БУЂЕЊЕ ПРОЉЕЋА“, текст Франк Wедекинд, у режији Оливера Фрљића
  • 2011. АТЕЉЕ 212 из Београда за представу „ОТАЦ НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ“ Абдулах Сидран у режији Оливера Фрљића
  • 2012. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ из Ужица за представу „БУЂЕЊЕ ПРОЛЕЋА“, по тексту Франка Ведекинда у режији Мартина Кочовског
  • 2013. ГРАДСКО ДРАМСКО КАЗАЛИШТЕ ГАВЕЛА из Загреба за представу „ЗЛОЧИН И КАЗНА“, по тексту Ф. М. Достојевског у режији Златка Свибена
  • 2014. БЕОГРАДСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТE из Београда за представу „ТРПЕЛЕ“ , аутора Бобана Скерлића и Милене Деполо, у режији Бобана Скерлића
  • 2015. АТЕЉЕ 212 из Београда, за представу „КАЗИМИР И КАРОЛИНА“, аутора Еденa фон Хорватa у режији Снежане Тришић
  • 2016. ЗАГРЕБАЧКО КАЗАЛИШТЕ МЛАДИХ из Загреба, за представу "ХИНКЕМАН" , аутора Ернста Толера у режији Игора Вука Торбице
  • 2017. НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ из Београда, за представу "ИВАНОВ", аутора Антона Павловича Чехова у режији Татјане Мандић Ригонат
  • 2018. ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ из Београда, за представу "ЗАШТО ЈЕ ПОЛУДЕО ГОСПОДИН Р", аутора Рајнера Вернера Фасбиндера и Михаела Фенглера у режији Боба Јелчића
За најбољу женску улогу: уреди

Референце уреди

  1. ^ Југословенски позоришни фестивал : десет година после / Бранко Поповић COBISS.SR 143497484
  2. ^ Југословенски позоришни фестивал у Ужицу

Литература уреди