Јути (Индијанци)
Јути су јутоастечки народ, староседеоци су Великог басена, области на западу САД. Јутски језик припада јужно нумичкој подгрупи јуто-астечких језика. Пре доласка првих мексичких колониста насељавали су источну Јуту, западни Колорадо укључујући и долину Сан Луис, делове Новог Мексика и Вајоминга. Данас насељавају три резервата, од којих се један налази у североисточној Јути, други у Колораду и трећи који се већим делом налази у Колораду, а мањим делом на територији Јуте и Новог Мексика. У САД је 2010. живело 7.435 Јута.[1]
 Поглавица Северо и његова породица 1899. | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 4.800 - 10.000 | |
| Региони са значајном популацијом | |
| САД (Аризона, Колорадо, Невада, Јута) | |
| Језици | |
| енглески, јутско-јужнопајутски | |
| Религија | |
| црква америчких домородаца, традиционална племенска религија, хришћанство | |
| Сродне етничке групе | |
| Чимеуеви, Јужни Пајути |
Племена уреди
Постоје 3 јутска племена која се деле на мање групе.
- Северни Јути
- Јужни Јути
- Планински Јути
Језик уреди
Јутски језик је у ствари дијалекат јутско-јужнопајутског (или колорадо риверског или јутско-чимеуевског) језика.[2] Који са каваишким језиком чини јужно нумичку групу јуто-астечких језика. Дијалекти јутско-јужнопајутског језика су поред јутског и јужнопајутски и чимеуевски.[2]
Историја уреди
Пре контакта са Европљанима уреди
Пре доласка првих мексичких колониста насељавали су источну Јуту, западни Колорадо[3], укључујући и долину Сан Луис, делове Новог Мексика и Вајоминга. Јути нису били уједињен народ, већ су били подељени на већи број номадских група.
За разлику од многих других народа из области које припадају данашњим државама Јута и Колорадо, Јути немају ниједно усмено предање о досељавању у те области. Јути и њихови преци су ову област највероватније насељавали најмање 1.000 година.
Време контакта са шпанским истраживачима уреди
Први Европљани са којима су Јути имали контакт били су Шпанци, до првог контакта је дошло 1630-их. Након контакта са Шпанцима почели су да узгајају коње, до којих су дошли трговином са шпанским колонистима у Новом Мексику или пљачком. Резултат је био потпуна промена културе и начина живота Јута. Јути су често ратовали против Шпанаца и Пуебло Индијанаца које су Шпанци покорили. Ратовали су и са Навахоима, различитим Апачким племенима и Команчима, нарочито у равницама источног Колорада и североисточног Новог Мексика.
Време контакта са Американцима уреди
Убрзо након што су први амерички насељеници и трагачи за златом населили територију данашњих држава Јута и Колорадо, десило се неколико окршаја између њих и Јута. Највећи сукоби у овом периоду били су Вокеров или Валкарин рат (1853–54) и Рат Црног Јастреба (1865–72). Истовремено Јути су у неколико наврата сарађивали са владом САД, са којом су ратовали против Навахоа, на пример 1863. и протива Апача.
Након потписивања већег броја споразума успостављени су резервати 1864. у североисточној Јути и 1868. на западној трећини Колорада. Територија резервата у Колораду је касније смањена, велики део земље је одузет 1873. у златом богатој долини Сан Хуан, а након Микеровог Масакра 1879. одузет је већи део земље резервата.[4]
Коначно, све групе Јута су смештене у три резервата. Иако су првобитно били велики и лоцирани у областима које су бели досељеници сматрали непожељним, територија ових резервата је у више наврата смањивана. Крајем 20. века као резултат неколико пресуда федералног суда, резерватима су враћени одређени делови територије који су им раније припадали, а за део одузете земље је исплаћена одштета.
Референце уреди
- ^ „2010 Census CPH-T-6. American Indian and Alaska Native Tribes in the United States and Puerto Rico: 2010” (PDF). census.gov. Приступљено 24. 9. 2016.
- ^ а б Lewis, M. Paul, Gary F. Simons, and Charles D. Fennig (eds.). 2016. Ethnologue: Languages of the World, Nineteenth edition.
- ^ „Colorado Indian Tribes and Languages”. native-languages.org.
- ^ Dr. Ted Fetter, "The Utes and the Unitarians", November 22, 2009 at the First Unitarian Church of Philadelphia
Литература уреди
- Lewis, M. Paul, Gary F. Simons, and Charles D. Fennig (eds.). 2016. Ethnologue: Languages of the World, Nineteenth edition. Dallas, Texas: SIL International.
