Љутомир
Љутомир је легендарни српски владар са краја 10. века и почетка 11. века, [1] о коме податке доноси једино Летопис попа Дукљанина.[2][3]
| Љутомир | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | пре 1018. године |
| Место смрти | Рашка |
| Породица | |
| Потомство | Драгомирова жена |
| Жупан Рашке | |
| Период | крај 10. века и почетак 11. века |
| Претходник | - |
| Наследник | Љутовит |
Према Дукљанину, Љутомир је био „од лозе Тихомила”, рашког великог жупана и наследника кнеза Часлава. У време када је био на власти из изгнанства у Риму вратио се син Часлављевог полубрата Петрислава, Павлимир Бело.[2]
Према легенди, Павлимир Бело је основао Дубровник, а потом су га банови и жупани из околних области, као потомка српске владарске лозе, прогласили за краља. Једино му се није потчинио Љутомир. Бело је заратио са њим, поразио му војску код реке Лим и нагнао га у бекство. Када је бежећи стигао до Ибра, убили су га његови људи желећи да стекну краљеву наклоност. Према Дукљаниновој генеалогији, треба да је његова ћерка била удата за стрица дукљанског кнеза Јована Владимира, Драгимира. Из тог брака родио се као посмрче Стефан Војислав, дукљански кнез.[4][5][2]
Референце уреди
- ^ Живковић 2009, стр. 272.
- ^ а б в Поп Дукљанин 1988, стр. 86–88.
- ^ Живковић 2006, стр. 93.
- ^ Живковић 2003, стр. 10-11, 27—31.
- ^ Живковић 2009, стр. 106-113, 138—141, 226—227, 272—276.
Литертура уреди
- Живковић, Тибор (2004). „Легенда о Павлимиру Белу” (PDF). Историјски часопис. 50 (2003): 9—32. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 03. 2018. г. Приступљено 06. 01. 2019.
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
- Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
- Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга.