Википедија

Ћипур

локалитет у Цетињу

Ћипур је локалитет у Цетињу на који је крајем 15. века господар Зете Ивана Црнојевића, после турских освајачких похода, преместио седиште државе. На Ћипуру је почетком 1482. године подигао себи двор, а две године касније и манастир, што је формално означило оснивање града Цетиња. Манастир је порушен крајем 17. века, а године 1890. краљ Никола је, за потребе дворских верских церемонија, на том месту саградио дворску цркву посвећену Рођењу Богородице.

Ћипур
Дворска црква на Ћипуру из 1886. године, са остацима Манастира Црнојевића
Административни подаци
ГрадЦетиње
Географске карактеристике
Координате42° 23′ 13″ С; 18° 55′ 25″ И / 42.38689° С; 18.92353° И / 42.38689; 18.92353
Ћипур на карти света
Ћипур
Ћипур
Ћипур на карти света
Оригинални капител стуба, који се данас чува у Историјском музеју Црне Горе
Реплика стуба, на месту где се некада налазио оригинал
Дворска црква на Ћипуру
Ентеријер Дворске цркве на Ћипуру

На Ћипуру се данас налази Дворска црква са остацима Манастира Црнојевића..[1]

Локација уреди

Локалитет Ћипур налази се у најужем историјском језгру Цетиња, између Његошеве Биљарде и садашњег Цетињског манастира[1]

Име уреди

Назив „Ћипур” потиче од грчке речи „куприа” (грч. Κήπος) и значи врт или башта.[2]

Историја уреди

Крајем 15. века освајачки походи Турака приморали господара Зете Ивана Црнојевића да седиште државе из утврђеног града Жабљака премести најпре на Обод, а затим у Цетињско поље. На Ћипуру је почетком 1482. године подигао себи двор, а две године касније и манастир, што је формално означило оснивање града Цетиња.[2]

Знаменитости на Ћипуру уреди

Манастир Црнојевића (стари Цетињски манастир) уреди

Главни чланак: Манастир Црнојевића на Ћипуру

Када је, под нападом турске војске 1478. године, пала његова престоница Жабљак, Иван Црнојевић се нашао у изгнанству у Италији где се у Анкони, пред божанским ликом Богородице заветовао да ће, ако се икад врати у домовину, подићи храм у њену част. Свој завет је испунио чим се вратио из Италије, 1481. године, и за кратко време ивицом Ловћенског поља створио престоницу. На Ћипуру је почетком 1482. године подигао себи двор, а две године касније и манастир, у који је сместио Зетску митрополију. У оквиру манастирског комплекса налазила се црква посвећена Рођењу Богородице. Ово је формално означило оснивање града Цетиња. У краћој верзији Повеље о оснивању ове своје задужбине Иван Црнојевић каже:

Највјероватније је Цетињски манастир од 1493. године постао стециште штампарских мајстора, а предпоставља се да је у једном периоду и Штампарија Црнојевића радила у једној од зграда манастирског комплекса. Манастир је 1496. године био напуштен, када је Ђурађ Црнојевић са породицом, калуђерима и 60 коњаника напустио Цетиње и кренуо ка Будви, а касније у Млетке. Живот у Манастиру обновљен је пола века касније. Цетињски манастир је срушен 1692. године, за време Морејског рата (1684 - 1699), у експлозији коју су, напуштајући Цетиње, подметнули Млечани, како би побили турске команданте.[2] Девет година после рушења Манастира Црнојевића, 1701. године, владика Данило Петровић је подигао нови манастир, данашњи Цетињски манастир, недалеко од старог на рушевинама дворца Ивана Црнојевића.[3]

Дворска црква уреди

Главни чланак: Дворска црква на Ћипуру

Године 1890. на месту некадашњег манастира тадашњи владар Црне Горе Никола I Петровић Његош, за потребе дворских верских церемонија, подигао је Дворску цркву, такоће посвећену Рођењу Богородице. Крајем 80-их година 20. века извршена су археолошка ископавања на локалитету Ћипур и тада су откопани и конзервирани стари темељи манастирског комплекса Црнојевића. Оригинални стубови и капители дислоцирани су са локалитета и уврштени у сталну поставку тада новооснованог Историјског музеја, а на њихово место су постављене копије које се могу и данас видети.[4]

У близини цркве се налазио "бријест" под којим је кнез Никола делио правду. Касније се на том месту налазио споменик погинулима за уједињење Црне Горе и Србије на Бадњи дан 1918..[5]

Личности сахрањене у Дворској цркви уреди

Године 1989. из руске цркве у Сан Рему су на Ћипур пренети посмртни остаци црногорског краља Николе и краљице Милене.[6] Заједно са земним остацим црногорског владарског пара пренети су и посмртни остаци њихових ћерки, црногорских принцеза Ксеније (првобитно сахрањене у руској православној цркви у Кану) и Вјере. Сахрањени су у Дворској цркви 1. октобра 1989. године.[7]

Приликом археолошких ископавања 1986. године испод Дворске цркве пронађен је гроб из 15. века. У гробу, који се налазио у наосу цркве, грађеном идентично као и гробнице многих средњовековних владара, пронађен је ковчежић луксузне израде са, како се претпостављало, земним остацима господара Зете Ивана Црнојевића. Ковчежић је, затворен, пренесен у Завод за заштиту споменика. Постојао је договор руководилаца Црне Горе и Цетиња да се земни остаци Ивана Црнојевића врате на место где су нађени када се заврши пренос остатака краља Николе и краљице Милене у Црну Гору 1989. године. Свечани чин, уз одговарјући верски обред, планиран је за мај 1990. године, када се навршавало 500 година од упокојења првог господара Црне Горе.[8]. Међутим, уместо инхумације, земни остаци Ивана Црнојевића су „из безбедносних разлога” похрањени у трезор Службе друштвеног књиговодства. После петнаест година проведених у трезору, ковчежић са костима пренешен је у депо Народног музеја Црне Горе.[9] Земни остаци господара средњовјековне државе Зете, првог господара Црне Горе и оснивача Цетиња Ивана Црнојевића пренешени су у обновљену гробницу у Дворској цркви на Ћипуру 2010. године, где се и данас налазе.[10]

Културно добро уреди

Одлуком бр. 01-738/1 од 3. јула 1961. године црква на Ћипуру је проглашена културним добром. Ступањем на снагу новог статута Народног музеја Црне Горе 2012. године ушла је у састав Историјског музеја Црне Горе. Заједно са конзервираним темељима старог манастира Пречисте Богородице данас представљају интегралну архитектонску целину и изузетну туристичку атракцију.[6] Комплекс Дворске црква са археолошким остацима манастирског комплекса Црнојевића је један од бројних заштићених објеката у Историјском језгру Цетиња, које је као споменичка целина кандидат за упис на листу Светске баштине Унеска.[2]

Галерија уреди

  •  
    Улаз у Дворску цркву
  •  
    Реплике стубова Манастира Црнојевића, који се некада налазио на овом месту
  •  
    Поглед из црквеног дворишта на Дворац Краља Николе
  •  
    Црква, остаци манастира и дворац

Види још: уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Историјски лексикон Црне Горе 2006
  2. ^ а б в г Петановић, З. (17. 8. 2014). „Дворска црква на Ћипуру, на Цетињу – завјет првог господара Црне Горе”. Званични веб-сајт. ПРАВОСЛАВНА МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА. Приступљено 28. 5. 2020. 
  3. ^ Malbaša, Predrag. „CETINjSKI MANASTIR NA ĆIPURU”. Montenegrina. Приступљено 28. 5. 2020. 
  4. ^ „DVORSKA CRKVA NA ĆIPURU”. zvanični veb-sajt. Narodni muzej Crne Gore. Архивирано из оригинала 21. 07. 2018. г. Приступљено 28. 5. 2020. 
  5. ^ "Политика", 12. мај 1938
  6. ^ а б „DVORSKA CRKVA NA ĆIPURU”. zvanični veb-sajt. Narodni muzej Crne Gore. Архивирано из оригинала 21. 07. 2018. г. Приступљено 28. 5. 2020. 
  7. ^ „MUZEJ KRALJA NIKOLE”. Zvanična prezentacija. Narodni muzej Crne Gore. Архивирано из оригинала 02. 02. 2018. г. Приступљено 31. 3. 2020. 
  8. ^ Саво, Греговић (11. 10. 2009). „Празан гроб првог господара Црне Горе”. Политика. Приступљено 29. 5. 2020. 
  9. ^ „Ivanbeg čeka opijelo u depou”. ProNEN. 1. 7. 2007. Приступљено 29. 5. 2020. 
  10. ^ Прелевић, Ч. (12. 11. 2010). „Иван Црнојевић опет на Ћипуру”. Новости. Приступљено 29. 5. 2020. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Ћипур на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ћипур&oldid=27499893”