Џевад Галијашевић
Џевад Галијашевић (село Мошевац код Маглаја, 4. март 1962) босанскохерцеговачки је политички аналитичар и стручњак за безбједност и тероризам.
Џевад Галијашевић | |
|---|---|
 Џевад Галијашевић, 26. октобар 2012. | |
| Датум рођења | 4. март 1962. |
| Место рођења | Мошевац код Маглаја |
| Занимање | Политички аналитичар |
Биографија уреди
Постао је члан Савеза комуниста Југославије као веома млад. Од 1986. године постојао је сукоб између Галијашевића и политичког руководства Босне и Херцеговине. На изборима за руководство у мјесној заједници Мошевац, Џевад Галијашевић и Хасан Делић су имали највише гласова, међутим, маглајско руководство се успротивило таквој одлуци сматрајући да они нису ни морално ни политички подобни.[1] Галијашевић је на јавном скупу говорио о људским правима и слободама у БиХ, тражећи подршку у његовој борби против локалних лидера у Маглају. Ухапшен је након скупа и провео је седам мјесеци у затвору. Ту је започео штрајк глађу, а организације за људска права су тражиле његово помиловање. Предсједништво БиХ га је помиловао 27. јануара 1989. године, након што је његова мајка потписала петицију тражећи његово ослобађање. Хасан Делић је ухапшен у мају 1986.[2]
Током рата у Босни и Херцеговини, Галијашевић се придружио Армији Републике Босне и Херцеговине и био је официр у 3. корпусу. Министар безбједности БиХ Драган Мектић показао је фотографију на којој Галијашевић предаје рапорт Алији Изетбеговићу и Сакибу Махмуљину у селу Гостовићи.[3] Према Галијашевићу, један од вођа Ал Каиде Ајман ел Завахри, који је неколико пута долазио у БиХ, посјетио је подручје Маглаја у септембру 1992. године.[4]
Био је предсједник општинског одбора Странке за Босну и Херцеговину у Маглају 1999. године.[5] Постао је начелник општине Маглај 2000. године.[6] Као начелник, тражио је да 1.500 муџахедина напусти српске куће у Горњој Бочињи, због чега је постао омражен међу њима.[6] У септембру 2006. године је два пута извршен напад на њега, због чега је био приморан да пресели своју породицу у Хрватску.[6] Крајем новембра 2006. изјавио је да је Харис Силајџић „био организатор и спонзор доласка муџахедина у Босну”.[6] Био је на челу општинске администрације у Маглају 2007. године.[4]
Његовог петнаестогодишњег сина је 2010. године претукао педесетдвогодишњи мушкарац под изговором да његов отац „ради за четнике (Србе)”.[7]
Галијашевић тврди да је Босна и Херцеговина најопаснија тачка у Европи са становишта џихадистичко-терористичке пријетње.[8]
Контроверзе уреди
Поједини босанскохерцеговачки политичари и медији из Федерације БиХ неретко оспоравају његову стручност,[9][10][11] а у оспоравању његовог рада посебно је активан министар безбедности Драган Мектић који Галијашевића јавно назива квазиекспертом.[12][9][10][11] Галијашевић је првостепено био осуђен пред општинским судом у Коњицу због клевете о службенику у Министарству безбедности БиХ Аднану Длакићу.[13] Пандемију вируса корона назвао је „терористичким концептом”.[14]
Библиографија уреди
- Galijašević, Dževad; Trifunović, Darko (2012). Hrvatska kriminalna hobotnica. Agencija "Filip Višnjić". ISBN 978-86-6309-005-7.
- Galijašević, Dževad (2012). Sluge tranzicije i komunizma: priča o krizi identiteta i komunističkoj diktaturi u BiH. Autor i "Filip Višnjić". ISBN 978-86-6309-002-6.
- Galijašević, Dževad (2007). Era terorizma u BiH. Filip Višnjić. ISBN 978-86-7363-539-2.
- Galijašević, Dževad (1989). Moševac: što je bilo - bilo je. Dževad Galijašević.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Nova Hrvatska 1988.
- ^ Andjelic 2004, стр. 81–82.
- ^ „700 junica važnije od srpskih boraca”. RTV BN. 23. 10. 2015. Приступљено 6. 2. 2024.
- ^ а б Schindler 2007, стр. 123.
- ^ Svijet 1999, стр. 99, "a Dževad je ovdašnji predsjednik Stranke za BiH."
- ^ а б в г Deliso 2007, стр. 20.
- ^ „Pretučen sin Dževada Galijaševića”. depo.ba. 26. 6. 2010. Приступљено 6. 2. 2024.
- ^ „Galijašević: BiH je najopasnija tačka u Evropi”. Nezavisne novine. 5. 7. 2015. Приступљено 6. 2. 2024.
- ^ а б „Mektić: Tužilaštvo BiH treba saslušati ratne huškače”. Al Jazeera Balkans (на језику: бошњачки). 18. 01. 2017. Приступљено 25. 10. 2019.
- ^ а б „Desetogodišnji 'mudžahedin' Dragana Mektića”. Al Jazeera Balkans (на језику: бошњачки). 23. 07. 2017. Приступљено 25. 10. 2019.
- ^ а б „Mektić: Dževade, neće biti rata!”. N1 BA (на језику: бошњачки). Приступљено 25. 10. 2019.
- ^ „Mektić o Dževadu Galijaševiću: To je narikača i kvaziekspert koji mjesečno prima 2.700 KM”. Klix.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 26. 10. 2019.
- ^ „Dževad Galijašević i RTRS kažnjeni zbog lažnih tvrdnji o službeniku Ministarstva sigurnosti BiH”. Avaz.ba (на језику: бошњачки). Приступљено 25. 10. 2019.
- ^ „Široka „ekspertiza” Dževada Galijaševića: Od terorizma do pandemije”. Raskrinkavanje.ba. Приступљено 2020-12-06.
Литература уреди
- Svijet. Svijet (138-153). 1999 https://books.google.com/books?id=rkMWAQAAMAAJ. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Schindler, John R. (2007). Unholy Terror: Bosnia, Al-Qa'ida, and the Rise of Global Jihad (на језику: енглески). Zenith Press. ISBN 978-0-7603-3003-6.
- Andjelic, Neven (2. 8. 2004). Bosnia-Herzegovina: The End of a Legacy (на језику: енглески). Routledge. ISBN 978-1-135-75714-4.
- Nova Hrvatska. Nova Hrvatska. 30. 1988 https://books.google.com/books?id=dEzjAAAAMAAJ. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Deliso, Christopher (2007). The Coming Balkan Caliphate: The Threat of Radical Islam to Europe and the West. Greenwood Publishing Group. стр. 20. ISBN 978-0-275-99525-6.
Спољашње везе уреди
- „Tag: Dževad Galijašević”. Blic.
- „Tag: Dževad Galijašević”. Vesti online.
