Абелова награда

Абелова награда (норв. Abelprisen), према Нилсу Хенрику Абелу, је признање које од 2003. године додељује Норвешка академија науке као међународну награду за изузетан научни допринос на пољу математике. Награда је 6 милиона норвешких круна (око 750.000 евра). Приликом 200. годишњице рођења Абела, норвешка влада је основала 2002. године фондацију за доделу награде.

Абелова награда
Додељује се за	значајан научни рад на пољу математике
Додељује	Норвешка академија науке
Локација	Осло
Земља	Норвешка
Представља	Влада Норвешке
Прво додељивање	2003. год. (2003)
Последње додељивање	2018. год. (2018)
Тренутни добитник	Роберт Ленглендс, Канада (2018)
Веб-сајт	www.abelprize.no

Абелова награда се додељује у атријуму зграде Domus Media, на Универзитету права у Ослу, на којем се до 1989. године додељивала Нобелова награда

Комисија за доделу се састоји од пет особа, које делегирају различите норвешке истраживачке институције. Награду свечано додељује краљ Норвешке. Не постоји старосно ограничење за добитника, чиме се може рећи да награда одговара као еквивалент Нобеловој награди.

Добитници

Година	Добитник	Институт	Објашњење	Слика
2003.	Жан-Пјер Сер (* 1926)	Француски Колеџ	за његову кључну улогу у обликовању модерних облика многих области математике, укључујући топологију Алгебарску геометрију и теорију бројева.
2004.	Мајкл Франсис Атија (* 1929)	Универзитет у Единбургу	за откривање и доказивање Индекс теореме, која повезује Топологију, Геометрију и Алализу и игра значајну улогу у премошћавањеу математике и теоријске физике
	Исидор М. Сингер (* 1924)	MIT
2005.	Питер Лакс (* 1926)	Универзитет у Њујорку	за његов огроман допринос теорији и коришћењу парцијалних диференцијалних једначина као и нумеричком решавању.
2006.	Ленарт Карлесон (* 1928)	Краљевска техничка висока школа Стокхолм	за његов дубоки допринос, напредном доприносу хармонилној анализи и теорији динамичких система
2007.	Ш. Р. Шриниваса Варадан (* 1940)	Универзитет у Њујорку	за његов фундаменталан допринос теорији вероватноће, и специјално за решавање јединствене теорије великих растојања.
2008.	Џон Григс Томпсон (* 1932)	Универзитет Флориде	за фундаменталан допринос алгебри и посебан за развој модерне теорије група.
	Жак Титс (* 1930)	Француски Колеџ
2009.	Михаил Леонидович Громов (* 1943)	Институт напредних научних студија (Париз)	за револуционарни допринос геометрији.
2010.	Џон Тејт (* 1925)	Универзитет Тексаса у Остину	за његов велики утицај теорији бројева.
2011.	Џон Милнор (* 1931)	Универзитет Стони Брук	за пионирска открића у области топологије, геометрије и алгебре
2012.	Андре Семереди	Математички институт Алфред Рењи и Ратгерски универзитет	за фундаменталне доприносе дискретној математици и теоријској рачунарској науци, и признање за дубок и трајни утицај ових доприноса на адитивну теорију бројева и ергодичку теорију
2013.	Пјер Делињ	Институт за напредне студије	за значајне доприносе алгебарској геометрији и за њихов трансформативни утицај на теорију бројева, теорију представљања и сродна поља
2014.	Јаков Синај	Универзитет Принстон и Институт за теоријску физику Ландау	за фундаменталне доприносе динамичким системима, ергодичкој теорији и математичкој физици
2015.	Џон Неш	Универзитет Принстон	за упадљиве и значајне доприносе теорији нелинеарних парцијалних диференцијалних једначина и њеној примени на геометријску анализу
	Луис Ниренберг	Институт за математичке науке Курант
2016.	Ендру Вајлс	Универзитет у Кембриџу и Универзитет у Оксфорду	за запањујући доказ о последњој Фермаовој теореми путем претпоставке модуларности за семистабилне елиптичке криве, отварајући нову еру у теорији бројева
2017.	Ив Мејер	École normale supérieure Paris-Saclay	за кључну улогу у развоју математичке теорије вејвлета
2018.	Роберт Ленглендс	Институт за напредне студије	за програм повезивања теорије представљања са теоријом бројева

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• The Abel Symposium web site