Административна организација Смедерева
Након Другог светског рата, Смедерево је добило значајну улогу као административни центар. Пре тога Смедерево је са својом облашћу припадало Дунавској бановини (седиште Нови Сад). Током Другог светског рата Смедерево је било седиште дела Дунавске бановине који је био окупиран искључиво од стране немачке војске (Шумадија, Браничево и Банат, који је касније установљен као посебна аутономна регија под влашћу Банатских Немаца). Од 1945. године новостворена држава ФНРЈ, а потом и СФРЈ, подељена је на области (крајеве) чији су саставни делови биле општине. Смедерево је после 1945. године постало седиште Смедеревске области, која је обухватала град Смедерево (насеље Смедерево и њему припадајућа насеља – данашња приградска насеља) и још 7 општина.
Административна подела Смедеревске области (1945–1964) уреди
Град Смедерево са припадајућим насељима (данашња приградска насеља) уреди
Општина Колари са припадајућим насељима уреди
- Бадљевица
- Биновац
- Водањ
- Дражањ (сада припада општини Гроцка и граду Београду)
- Друговац
- Камендол (сада припада општини Гроцка и граду Београду)
- Ландол
- Мало Орашје
- Пударци (сада припада општини Гроцка и граду Београду)
- Суводол
- Умчари (сада припада општини Гроцка и граду Београду)
Општина Мала Крсна са припадајућим насељима уреди
Општина Сараорци са припадајућим насељима уреди
- Крњево (сада припада општини Велика Плана)
- Лозовик (сада припада општини Велика Плана)
- Милошевац (сада припада општини Велика Плана)
- Трновче (сада припада општини Велика Плана)
Општина Азања са припадајућим насељима уреди
Азања (сада припада општини Смедеревска Паланка)
- Бачинац (сада припада општини Смедеревска Паланка)
- Влашки До (сада припада општини Смедеревска Паланка)
- Добри До (сада припада граду Смедерево)
- Луњевац (сада припада граду Смедерево)
- Селевац (сада припада општини Смедеревска Паланка)
Општина Велика Плана са припадајућим насељима уреди
Општина Смедеревска Паланка са припадајућим насељима уреди
- Баничина
- Башин
- Влашка
- Водице
- Глибовац
- Голобок
- Грчац
- Кусадак
- Мала Плана
- Мраморац
- Придворице
- Ратари
- Церовац
Општина Младеновац (сада припада граду Београду) са припадајућим насељима уреди
- Амерић
- Велика Иванча
- Велика Крсна
- Влашка
- Границе
- Дубона
- Јагњило
- Ковачевац
- Кораћица
- Мала Врбица
- Марковац
- Међулужје
- Младеновац (село)
- Пружатовац
- Рабровац
- Рајковац
- Сенаја
- Шепшин
Након 1964. године, и нове територијалне реорганизације, промењене су границе општина, а Смедерево постаје седиште новоформираног Подунавског региона, које је обухватало дотадашње облати са седиштима у Смедереву и Пожаревцу. Ова територијална организација важила је до децембра 1991, када је ступила на снагу подела Републике Србије на округе (која важи и данас). Смедерево је постало седиште Подунавског округа, који осим града Смедерева обухвата и општине општине Велика Плана и Смедеревска Паланка.